Onkološki pacijenti treba da se vakcinišu

Zbog trenutne pandemije izazvane kovid- 19 u Srbiji je 25 odsto manje novodijagnostikovanih pacijenata sa karcinom pluća nego prethodnih godina, ali to svakako ne znači da od ovog najsmrtonosnijeg maligniteta ljudi manje oboljevaju. Podatak koji ukazuje na alarmantnu situaciju jeste i taj da kod onih pacijenata kod kojih se ustanovi ovaj karcinom, bolest je često uznapredovala do stadijuma kada lekarima ne ostaju gotovo nikakve mogućnosti za lečenje.  Osobe koje imaju neko maligno oboljenje svakako su u povećanom riziku od kovid– 19 infekcije, a pogotovu oni koji imaju karcinom pluća.

Olja Ćorović, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ kaže da je iz tog razloga udruženje pokrenulo kampanju “Sa njim nema distance”.

- Želimo da ukažemo da se od raka ne možemo distancirati, ali i da ohrabrimo građane da se pri pojavi prvih simptoma jave lekaru, jer je vreme reagovanja izuzetno važno. Ukoliko se otkrije na vreme sa rakom pluća se danas može živeti - napominje Ćorović.

Ipak, i u korona vremenu treba imati na umu da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

- Klinika za pulmologiju KC Srbije je vodeća ustanova za lečenje raka pluća u Srbiji sa više od 4.000 pacijenata. Ipak, zbog pandemije korona virusa smo u poslednjih godinu dana za četvrtinu manje dijagnostikovali karcinoma pluća nego prethodnih godina. Pored fokusa zdravstvenog sistema na lečenju koronavirusa, manjem broju novodijagnostikovanih doprinosi i strah pacijenata da se ne zaraze. Iz tog razloga, mi smo zajedno sa Udruženjem za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ krajem 2020. osnovali nacionalno savetovalište „Poziv podrške“ za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica pri našoj Klinici. Na taj način postali smo dostupni pacijentima - rekla je prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju KCS.

Slična situacija je i u Vojvodini, gde su takođe smanjeni kapaciteti kako dijagnostike, tako i lečenje onkoloških pacijenata. 

- Klinika za plućnu onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine stavljena je u kovid sistem, zbog čega je sada Klinika izmeštena u Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Kapaciteti za prijem onkoloških pacijenata su nam smanjeni sa 88 na 35 kreveta. Redukovan je i broj pregleda u ambulanti, odnosno rada sa pacijentima koji dolaze na kontrole. Kada je u pitanju bronhološka dijagnostika, trudimo se da je obavljamo svakog dana, pa tako obavimo do šest brohnoskopija dnevno. Zbog ove epidemiološke situacije sada nam pacijenti dolaze u odmaklom stadijumu bolesti, kada u nekim situacijama ne mogu biti ni operisani – ističe dr Goran Stojanović, onkolog i načelnik Dnevne bolnice Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

Pacijenti s malignim bolestima su pod povećanim rizikom da razviju težu kliiničku sliku, komplikacije pa i smrtni ishod ako se inficiraju SARS-KoV-2 virusom. Stoga, takvi pacijenti su među najvećim prioritetima za dobijanje vakcine, rekao je na onlajn tribini prof. dr Miloš Marković iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Kod pojedinih pacijenata zbog same bolesti ili terapije, imunski sistem može da bude oslabljen, te zbog toga mogu slabije da odgovore na vakcine. Ipak i kod njih se vakcinacija preporučuje, jer nijedna od dostupnih vakcina nije živa, a očekuje se da će svaka od njih u nekoj meri obezbediti zaštitu kod vakcinisane osobe. Većina malignih bolesnika, uključujući i pacijente sa karcinomom pluća, treba da se vakciniše prvom prilikom – objasnio je dr Marković.

LJ. Petrović