Одата пошта погинулима 1999.

Како преноси градски Секретаријат за информисање, Младеновић је истакао да је 20 година од НАТО агресије брзо прошло, али да ране које су остале не могу да зацеле никада. 



Он је подсетио да је 78 дана трајала агресија на једну слободну, суверену землу без одобрења Савета безбедности и Уједињених нација.



"Акција коју су назвали ''Милосрдни анђео'' изазвала је смрт више од 2.500 људи, међу којима је било и осамдесетеро деце. Не смемо да заборавимо ни један живот који је изгубљен током НАТО агресије, јер су они дати за слободу наше земље и народа", рекао је Младеновић на Савском тргу у Београду. 



Венце на Савском тргу положили су и представници удружења која негују сећења на ратове и жртве ратова деведестих година 20. века. 

Полагањем венаца и паљењем свећа, уз минут ћутања, данас, на Дан сећања на жртве НАТО агресије, одата је пошта радницима РТС-а који су погинили на свом радном месту у бомбардовању 1999. године.



Венце на споменик "Зашто?" положиле су породице погинулих радника, помоћница министра културе и информисања Славица Трифуновић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, генерални директор РТС Драган Бујошевић и в.д. директор Телевизије Илија Церовић.



Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића, захвалио је свима што су дошли да се сете трагедије из априла 1999. године.



Он је рекао да породице желе да знају одговор на питање зашто је било потребно да погине 16 људи у РТС-у и зашто их нико није заштитио. 



“Одговор на то питање чекамо пуних 20 година и још га нисмо добили”, рекао је он окупљенима.



Додао је да су на 20. годишњицу добили обећање да ће се кренути са изградњом Меморијалног комплекса, на месту на којем је налази разрушени део зграде телевизије, који ће бити конзервиран, а у оквиру којег ће се налазити меморијална соба, у којој ће бити лични предмети погинулих и моћи ће да се види о злочинима НАТО почињених за 78 дана.



Он је испричао да су запослени на РТС од почетка бомбардвоња добили наредбу да раде у измењеном режиму, по 12 сати у смени, као и да је зграда РТС-а, поготово преко дана, била пуна људи, јер су у њој боравили и страни дописници, који су користили капацитете телевизије и одатле слали извештаје.



“Негде око 20 сати, пред крај Дневника, када се оглашавала ваздушна опасност, они су се измештали из зграде и ноћу никога није било. Наши људи, имали су радну обавезу да радно место током смене не сме да се напушта”, рекао је Медић.



Како каже, у почетку није било страха, али је касније, када су почеле најаве да је и РТС могућа мета, зебња ухватила раднике који су тражили да се предузме нешто у вези са њиховом безбедношћу и да се бар ноћу изместе на неку резервну локацију.



“Нажалост, тадашње руководство нам није омогућило да се склонимо… То је довело да злочинци без саосећања гађају и немилосрдно убију 16 људи”, рекао је Медић.



Зграда РТС-а у Абердаревој улици погођена је у ноћи између 22. и 23. априла 1999. у 2.06 и том приликом је убијено 16 радника.



Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.



У знак сећања на погинуле, у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик "Зашто?", којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.