Odata pošta poginulima 1999.

Kako prenosi gradski Sekretarijat za informisanje, Mladenović je istakao da je 20 godina od NATO agresije brzo prošlo, ali da rane koje su ostale ne mogu da zacele nikada. 



On je podsetio da je 78 dana trajala agresija na jednu slobodnu, suverenu zemlu bez odobrenja Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija.



"Akcija koju su nazvali ''Milosrdni anđeo'' izazvala je smrt više od 2.500 ljudi, među kojima je bilo i osamdesetero dece. Ne smemo da zaboravimo ni jedan život koji je izgubljen tokom NATO agresije, jer su oni dati za slobodu naše zemlje i naroda", rekao je Mladenović na Savskom trgu u Beogradu. 



Vence na Savskom trgu položili su i predstavnici udruženja koja neguju sećenja na ratove i žrtve ratova devedestih godina 20. veka. 

Polaganjem venaca i paljenjem sveća, uz minut ćutanja, danas, na Dan sećanja na žrtve NATO agresije, odata je pošta radnicima RTS-a koji su poginili na svom radnom mestu u bombardovanju 1999. godine.



Vence na spomenik "Zašto?" položile su porodice poginulih radnika, pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, generalni direktor RTS Dragan Bujošević i v.d. direktor Televizije Ilija Cerović.



Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, zahvalio je svima što su došli da se sete tragedije iz aprila 1999. godine.



On je rekao da porodice žele da znaju odgovor na pitanje zašto je bilo potrebno da pogine 16 ljudi u RTS-u i zašto ih niko nije zaštitio. 



“Odgovor na to pitanje čekamo punih 20 godina i još ga nismo dobili”, rekao je on okupljenima.



Dodao je da su na 20. godišnjicu dobili obećanje da će se krenuti sa izgradnjom Memorijalnog kompleksa, na mestu na kojem je nalazi razrušeni deo zgrade televizije, koji će biti konzerviran, a u okviru kojeg će se nalaziti memorijalna soba, u kojoj će biti lični predmeti poginulih i moći će da se vidi o zločinima NATO počinjenih za 78 dana.



On je ispričao da su zaposleni na RTS od početka bombardvonja dobili naredbu da rade u izmenjenom režimu, po 12 sati u smeni, kao i da je zgrada RTS-a, pogotovo preko dana, bila puna ljudi, jer su u njoj boravili i strani dopisnici, koji su koristili kapacitete televizije i odatle slali izveštaje.



“Negde oko 20 sati, pred kraj Dnevnika, kada se oglašavala vazdušna opasnost, oni su se izmeštali iz zgrade i noću nikoga nije bilo. Naši ljudi, imali su radnu obavezu da radno mesto tokom smene ne sme da se napušta”, rekao je Medić.



Kako kaže, u početku nije bilo straha, ali je kasnije, kada su počele najave da je i RTS moguća meta, zebnja uhvatila radnike koji su tražili da se preduzme nešto u vezi sa njihovom bezbednošću i da se bar noću izmeste na neku rezervnu lokaciju.



“Nažalost, tadašnje rukovodstvo nam nije omogućilo da se sklonimo… To je dovelo da zločinci bez saosećanja gađaju i nemilosrdno ubiju 16 ljudi”, rekao je Medić.



Zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici pogođena je u noći između 22. i 23. aprila 1999. u 2.06 i tom prilikom je ubijeno 16 radnika.



Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.



U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.