Од великог кашља, до велике трагедије друштва: Како смо дошли до тога да људи жртвују сопствену и децу најближих, верујући да тиме раде „праву ствар“?!
У времену у ком од болести која је требала бити искорењена умиру бебе и обољевају деца, сав ужас трагедије која је захватила једно друштво је тешко описати. Како смо дошли до тога да људи жртвују сопствену и децу најближих, верујући да тиме раде „праву ствар“?! Злоупотреба медицине, ради сензационалистичких наслова, политичке кампање, квази стручњака са друштвених мрежа и телевизије није никада ништа добро донела, а сада прети да нас уведе у катастрофу.
Велики кашаљ прети да нас врати у шеснаести век
Велики кашаљ је заразна болест која се још назива пертусис по свом узрочнику, бактерији Bordetella pertussis. Ова болест је први пут описана током епидемије у шеснаестом веку, а узрочник изолован 1906. године. Прве вакцине су стигле 1940. године, а већ у првим годинама вакцинације број оболелих се смањио за 75%. Болест на коју је са разлогом почело да се заборавља, теоретски је могла бити искорењена вакцинацијом. Разлика између теорије и праксе јесте та што узрочника ове болести не занимају бесмислене расправе, изношење разних мишљења о вакцинама, он је ту, присутан и прети увек да нас врати у шеснаести век. За разлику од неких других болести и њихових смртности ова носи највишу цену јер смртност погађа децу до пете године, а нарочито новорођенчади. Прва доза вакцине се даје у другом, четвртом и шестом месецу, прва ревакцина се даје у другој години живота, а друга ревакцина се добија пред полазак у школу. Друга ревакцинација уведена је у нашој земљи од 2022. године, чиме су представници владе показали висок степен одговорности и апсолутног разумевања за озбиљност ситуације.
Недовољан број вакцинисане деце у Србији
Ситуација данас није ни мало „ружичаста“, проценти су поражавајући, од 95% вакцинисаних колики је МИНИМУМ који је неопходан да се достигне укупни проценти вакцинисаних након друге ревакцинације у Србији падају испод 70%. Док здравствене установе трпе ударе због оптерећења бројем пацијената (највише одељења педијатрије и пулмологије), због респираторних обољења која се јављају у овом периоду, додатни вид притиска представља и велики кашаљ. Прековремени рад, стручност, посвећеност лекара и медицинског особља неће вредети ништа ако ситуацију не схватимо озбиљно и прихватимо препоруке струке. Неће нам вредети ни сви проширени капацитети новоотворених и обновљених здравствених установа у Новом Саду које је урадио тадашњи градоначелник Милош Вучевић.
Заштита од великог кашља потиче од вакцинације
Сав рад и огромна уложена енергија медицинских радника и одговорних политичара попут министра Вучевића неће вредети ништа ако нисмо спремни да урадимо оно што је до нас. У трагичним моментима смрти беба од болести која је требала бити превазиђена, лекари већ упозоравају да нас “иза угла“ вребају и морбили, чији удар поново очекујемо, такође због невакцинисања и одлагања вакцинације. Задатак целог друштва јесте подизање свести да заштита од великог кашља потиче од вакцинације. Болест која је толико година била под контролом због вакцине се отргнула и напада нам најосетљивији део наше популације, наше бебе. Родитељи вакцинишите своју децу, слушајте одговорне лекаре и политичаре, вакцина није сигурна ствар, она је шанса, шанса која прети да буде тако олако прокоцкана. Цена свега тога биће висока, и ова сада је превисока јер преминуле бебе родитељима не може нико да врати, а неодговорни појединци ће на бол родитеља остати неми или ће их игнорисати као и до сада. Вакцинишите своју децу, то Вам говорим и као лекар, али и као родитељ.
др Александар Кобиларов, специјализант интерне медицине