Од срчаног и можданог удара у Србији дневно умре 13 људи

Како се наводи, атеросклеротска кардиоваскуларна болест, коју има више од 300 милиона људи у свету, водећи је узрок ових смрти и настаје накупљањем масних наслага у артеријама.



Специјализант кардиологије у КБЦ Бежанијска коса, Вишеслав Попадић, каже да је број новооткривених пацијената који се дијагностикују сваке године све већи.



И поред савремених интервентних и фармаколошких видова терапије, смртност је и даље у појединим земљама, нарочито у оним у развоју, дефинитивно убица број један, казао је Попадић.



Што се тиче развоја саме болести, Попадић објашњава да она креће полако и под утицајем различитих стресора, лоше исхране, пушења, физичке неактивности и хиперлипидемије, те да долази до оштећења зидова крвних судова и различитим патофизиолошким механизмима до развоја атеросклеротских плакова.



Време до којег долази до развоја ове фазе болести је индивидуално, некада то буде у врло младој животној доби, у зависности од генетске предиспозиције и фактора ризика, навео је Попадић.



Водећи узрок настанка атеросклеротске кардиоваскуларне болести је висок ниво ЛДЛ холестерола, а ендокринолог на Клиници за ендокринологију, дијабетес и поремећај метаболизма у УКЦ Србије, Катарина Лалић, наводи да повишени ниво холестерола не даје никакве симптоме, те да се проблем неретко открије тек када се доживи инфаркт миокарда.



Млади људи доживљавају инфаркт, а он је могао бити спречен или бар смањен ризик за његово настајање, једном простом анализом - вађењем крви и мерењем нивоа холестерола, казала је Лалић.



Председник Удружења "Моја друга шанса" Иван Тољагић упозорава да инфаркт долази изненада, те да пацијенти треба да слушају своје лекаре, воде уредан живот, редовно иду на контроле и пију прописане лекове.



Када би свако за себе и своје ближње, учинио тај мали напор, верујем да бисмо могли спасити велики број људских живота, да можемо превенирати велики број инфаркта и спречити фаталне исходе, казао је Тољагић, наводи се у саопштењу.