ОД МАГАРЕЋЕГ КАШЉА МОЖЕ И ДА СЕ УМРЕ Изузетно заразан, али превенција постоји
Пертусис или велики кашаљ (у народу познат и као „магарећи кашаљ”) веома је заразна бактеријска инфекција која захвата дисајне путеве (респираторни тракт).
Узрокује је бактерија бордетела пертусис, која се може наћи у усној дупљи, носу и ждрелу заражене особе. Инфекција се проетклих недеља појавила и присутна је у земљама нашег окружења. Код нас су ових дана почели да се појављују спорадични случајеви.
- Симптоми се развијају најчешће седам до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дан. На почетку болести симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ – кажу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи, са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести, напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два.
Код новорођених беба и одојчади типична клиничка слика се ретко развија, а напади кашља су праћени паузама односно прекидима у дисању, што отежава дијагнозу болести. После ове фазе, уз адекватно лечење, напади кашља су мање учестали и мање тешки, а бебе се осећају боље и опорављају се у периоду до три месеца. Адолесценти, одрасли или непотпуно вакцинисана деца имају благе или атипичне симптоме, па је и код ових категорија тешко дијагностиковати болест.
Најзначајнији начин превенције пертусиса је комплетна имунизација. Вакцине против великог кашља се обично дају у комбинацији са вакцинама против дифтерије и тетануса. Примарна имунизација са три дозе вакцине која садржи пертусис компоненту се спроводи у првој години живота, од другог до шестог месеца са дефинисаним размацима. Прва ревакцинација се спроводи једном дозом вакцине током друге године живота, а друга пред полазак у школу.
- Болест може имати озбиљан клинички ток без обзира на узраст, а животно угрожавајућа је код новорођенчади и одојчади. Код трећине оболелих у првој години живота потребна је хоспитализација, а смртни исход региструје се код један одсто хоспитализованих – наводе у „Батуту”.
Компликације пертусиса су запаљење плућа, запаљење средњег уха, губитак апетита, дехидратација, конвулзије, мождана оштећења, киле, преломи у области грудног коша, пролапс завршног дела дебелог црева, епизоде престанка дисања.
Љ. П.
