Од језика и писма зависи опстанак Срба

Председник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је новинарима да је питање језика, писма, историје и традиције основно код сваког народа, па и Срба.



Он је додао да је то посебно важно за Србе у БиХ након распада бивше Југославије, када су настале нове земље и “политички језици”.



"Међу њима је `босански`, а требало би да буде бошњачки. Дакле, у много питања се упетљала политика, а има и утицаја странаца. Зато је важно да се језик и писмо поставе на право место", поручио је Кузмановић, јавила је РТРС позивајући се на агенције.



Професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић истакао је да се српски језик у протеклом периоду, нажалост, множио дељењем, те да би овај научни скуп требало да покаже неколико значајних ствари и за доношење декларације о опстанку српске нације, на којој раде Српска и Србија.



"Прво је да су српски језик и ћирилица основни идентитетски критеријуми српског народа. Друго је да је српски језик један и јединствен на територији читавог српског народа. Треће је да се српски језик у пуном обиму и значењу исказује као српски само ако се исписује ћирилицом и да екавица и ијекавица, као српски изговори, буду равноправни", рекао је овај лингвиста.



Ковачевић, који је на скупу говорио "О међуодносу службене, јавне и приватне употребе језика и писма", објаснио је да је такозвани "БХС", заправо, српски језик под три имена.



Академик Предраг Пипер, који је на округлом столу говорио о "Језичком патриотизму данас", навео је да властити језик треба проучавати, знати, поштовати и волети без његовог потцењивања и прецењивања.



"Треба имати позитиван став према матерњем језику, који обавезује, како би се у наслеђе предао будућим генерацијама. Држава је та која води језичку политику и планирање, иако су и други битни", оценио је Пипер.



Редовни члан АНУРС Слободан Реметић, који је на округлом столу говорио о "Српском језику и писму у контексту политике јединственог српског културног простора", навео је да је брига о језику озбиљан посао најодговорнијих државних, друштвених, политичких и научних институција.



"Српска и Србија раде и на очувању језика у оквиру доношења декларације о опстанку српске нације како бисмо заштитили ћирилицу и најзад добили један буквар и читанку за све Србе у свету", рекао је.



Додао је да су у БиХ, још од аустроугарске окупације, на сцени повампирени покушаји да се створи такозвани "земаљски, босански језик" и да се Срби одвоје од своје матице.



"То што су се Бошњаци определили да им се језик не зове бошњачки већ `босански` говори о намери стварања унитарне БиХ у којој би владали они и њихов језик. Зато то не можемо да прихватимо", каже Реметић.



Срето Танасић из Института за српски језик напоменуо је да је језик главни обједињавајући фактор сваког народа који не живи у једној земљи.



"Српски језик је данас на разне начине угрожен, па и запуштен, јер покушавају да преименовањем окрње његову целовитост. То је немогуће, јер је језичка материја неуништива, али не значи да треба да седимо скрштених руку, већ да бринемо о статусу српског језика и ћирилице", рекао је Танасић.



На округлом столу, који се одржава у просторијама АНУРС, биће разговарано о српском стандардном језику у контексту језичког законодавства, званичној и јавној употреби језика и писама на српском језичком простору, те изради инструмената српског стандардног језика у смислу остваривања политике јединственог српског културног простора.



Разговараће се и о институционалној сарадњи на остваривању политике јединственог културног простора, актуелним питањима науке о српском језику и будућим задацима у србистичким дисциплинама.



Округлом столу, који организују АНУРС, Српска академија наука и уметности иОдбор за стандардизацију српског језика, присуствовали су угледни лингвисти и бројни представници јавног, културног и политичког живота Бањалуке и Српске, међу којима и министар просвете и културе Српске Дане Малешевић.