Од априла фриленсери су у обавези да пријаве порез за први квартал

"Са почетком априла креће обавеза пријаве пореза за први квартал, дакле од 1. јануара. Ми имамо читав нови систем опорезивања фриленсера, који подразумева да све приходе које сте остварили по кварталу збирно пријављујете када тај квартал истекне, дакле од априла пријављујемо све што смо оставарили у прва три месеца", рекла је Ђорђевић.

Она је казала да су са порталом Фриленсер желели да олакшају процедуру пријаве прихода и да постоји стандардна пријава и у њој се веома тешко сналазе људи који немају свој посао, него су фриленсери и идеја је била да се управо помогне тим људима,

"Сајт frilenseri.purs.gov.rs је у изради и пореска управа је рекла да за први квартал постоје две опције: онима којима је лакше да одмах пријаве приходе и плате, да не морају да размишљају о томе имају могућност да путем пепе обрасца који постоји у папирној форми, на шалтеру Пореске управе и путем портала Е- порези поднесу стару пријаву. Недавно је објављено и упуство које је направило Министрство финансија и Пореска управа како да се приходи попуне у тој старој пријави", објашњава Ђорђевић.

"Међутим, Пореска управа је рекла да ће пустити све оне којима је то компликовано и не знају да то обрачунају самостално, да сачекају да се успостави портал и да помоћу њега, када се успостави поднесу ретроактивно за први квартал без икакве накнаде", истакла је она. Објашњава да се термин фриленсери користи за људе који раде за више послодаваца и нису везани уговором за њих. Она додаје да постоје четири групе грађана које обухвата овај термин.

"Грађани Србије који раде у Србији за иностране послодавце и они раде ситне послове, једноставне програмерске задатке, затим морамо да напоменемо да су фриленсери и они грађани који седе у Србији и пружају услугу другом лицу, на пример козметичари који одлазе на кућну адресу, трећа група су држављани Србије који раде ван земље, на пример који су запослени на крузерима и приходују из иностранства и они су фриленсери, а посебна четврта група су странци који живе и раде у Србији и они могу да пријаве своје приходе", навела је Ђорђевић.

Она објашњава да за разлику од prеthodnog система о опорезивању фриленсера, који је подразумевао да вама Пореска управа да решење и каже колики је дуг и колико треба да платиите, то сада не постоји, већ нови систем самоопрезивања.

"То значи да је ваша обавеза као грађанина Србије или страног лица који има пребивалиште у Србији да пријавите порез и управо из тог разлога се јавља ова платформа на којој можете да пријавите порез и та обавеза обрачуна пореза је пребачена сада са Пореске управе на самог фриленсера и то није лако, надамо се да ова ће платформа да помогне", рекла је Ђорђевић. На питање Танјуга да ли ће ипак бити ретроактивног опорезивања, саговорнца из НАЛЕД-а каже да су почела да стижу сада решења из 2017. године и сви су их добили и на њих се примењује стари модел и то функционише неко време, а да се од првог јануара примењује се нови.

"Више од годину дана се радило са Удружењима фриленсера, да се дефинише модел опорезивања по њиховој мери", додала је она. Објашњава да постоје два модела за пријаву пореза.

"Ако ви радите неке послове, то се рачуна на кварталном нивоу од три месеца, а ако сваки месец на пример радите послове за 250 евра, остварићете 80.000 динара добирти и имате могућност да на свака три месеца бирате модел плаћања пореза, ако одаберете први то значи да за 80.000 не плаћате порез, зато што је неопорезив износ 96.000 динара, не плацате пензијско, а здравствено само ако га немате, дакле постоји могућност да до 96. 000 не плаћате ништа", рекла је Ђорђевић. Међутим, казала је да је остављена могућност да неко ко жели да има стаж може да се определи за други модел, где на овај износ плаћа пензијско, на најнижу основицу и за три месеца је то 25.000 динара за пензијско осигурање, а 4.000 за здравствено и то је 30.000 динара обавеза према држави. Ђорђевић наводи да и поморци спадају у групу фриленсера и да је потребно да им се помогне у обрачуну пореза, јер они нису физички у Србији и немају обавезу плаћања пензијског осигурања, а здравстевно плаћају само ако послодавац не плаћа за њих. У суштини, додаје она, плаћају само порез држави у највећем броју случајева, а зависно од прихода то је од 10 до 20 одсто.