Од 2015. године милион и по миграната прошло Балканском рутом

У протекле две године био је застој због ковида, али ове године бележимо значајно већи број миграната који је ушао у Србију. За првих девет месеци регистровали смо 86.000 миграната у нашим прихватним центрима. а у истом периоду прошле године смо имали 43.000 лица, што значи да имамо повећање од 100 одсто, рекла је Станисављевић Танјугу.



Она је додала да у Србији има 19 прихватних центара од којих четири не раде јер тренутно нема потребе.



Такође, нагласила је да повећање броја миграната није изазвала Србија с обзиром да највећи број долази из Сирије и Авганистана, а то, напомиње, нема никакве везе са Србијом.



Нагласила је да у овом тренутку имамо 228 лица која су добила азил у Србији, док је још 20 захтева у обради.



То јасно говори да тим људима Србија није крајња дестинација. Они не желе да остану овде и њима је Србија само транзитна рута, јер их је ушло скоро 90.000, навела је Станисављевић.



Говорећи о грађанима Украјине, истакла је да смо се ми као држава крајње коректно понели према њима и да је још у марту ове године Влада усвојила Одлуку о давању привремене заштите грађанима Украјине, што значи да у периоду од годину дана имају приступ тржишту рада, образовању, здравству.



Чак смо отворили и један посебан колективни центар у Врању, где су грађани Украјине који не могу нигде да оду. Ми у овом тренутку имамо 3.500 грађана Украјине у Србији од којих је 78 у Врању, а остали у приватном смештају и они имају апсолутну подршку државе Србије. Од почетка године бележимо 116.000 грађана Украјине који су ушли у Србију, а остало их је 3.500 што говори о томе да су углавном и они били у транзиту, наводи комесарка.



Што се тиче грађана Русије истакла је да Комесаријат за избеглице није имао повећан број захтева грађана Русије за давање било какве помоћи.



Јављали су се и грађани Русије за неке податке, али не и за оно што је омогућено за грађане Украјине, нити за било какву врсту помоћи, рекла је Станисављевић.



Она истиче да Србија није крајња дестинација за мигранте и да не жели да постане било каква врста паркинга на њиховом путу за ЕУ.



Важно је да Комесаријат за избеглице и миграције који управља ситуацијом на терену из дана у дан прати ситуацију и нешто већи прилив миграната је апсолутно под контролом јер сарађујемо са свим државним органима и другим земљама, каже комесарка.



Каже да је захваљујући сарадњи са делегацијом ЕУ у Србији потписан уговор о донацији од 36 милиона евра за избеглице и миграције, а који су намењени управљања миграцијама, раду миграционих центара и јачању Комесаријата.



Ми желимо да будемо спремни и да све имамо под контролом јер нам је најважнија безбедност наших грађана. Оно што желимо да напоменемо је да за све ове године нисмо имали инцидент да је неки мигрант напао неког грађанина Србије. Било је спорадичних, али није било опасности по живот. Таквих ситуација било је међу самим мигрантима, нагласила је Станисављевић.



Она каже да је Србија веома хумана према избеглицама с обзиром да има историју прихвата избеглица из ратова деведесетих, када смо били једина земља које је примила више од 600.000 избеглица.



Ми их примимо крајње искрено, помогнемо им у смештају, храни, али оно што је најважније ми њима нисмо крајње одредиште. Ми им помажемо док су на нашем тлу, али исто тако нећемо дозволити да због тога што не могу да оду у ЕУ будемо паркинг за њих и зато је веома важна сарадња и са земљама ЕУ, поручила је комесарка.



На питање о претњама о укидању безвизног режима које стижу из Брисела, она одговара да се државна политика води одговорно и да неће дозволити да грађани Србије дођу у проблем са визама.



Такође, нећемо дозволити грађанима из земаља са којима имамо безвизне режиме да им Србија буде пут за даље илегалне миграције. Не смемо да дозволимо да искоришћавају безвизни режим са нама и ту су нам кључни МУП и комуникација и сарадња, истакла је Станисављевић.