Od 2015. godine milion i po migranata prošlo Balkanskom rutom

U protekle dve godine bio je zastoj zbog kovida, ali ove godine beležimo značajno veći broj migranata koji je ušao u Srbiju. Za prvih devet meseci registrovali smo 86.000 migranata u našim prihvatnim centrima. a u istom periodu prošle godine smo imali 43.000 lica, što znači da imamo povećanje od 100 odsto, rekla je Stanisavljević Tanjugu.



Ona je dodala da u Srbiji ima 19 prihvatnih centara od kojih četiri ne rade jer trenutno nema potrebe.



Takođe, naglasila je da povećanje broja migranata nije izazvala Srbija s obzirom da najveći broj dolazi iz Sirije i Avganistana, a to, napominje, nema nikakve veze sa Srbijom.



Naglasila je da u ovom trenutku imamo 228 lica koja su dobila azil u Srbiji, dok je još 20 zahteva u obradi.



To jasno govori da tim ljudima Srbija nije krajnja destinacija. Oni ne žele da ostanu ovde i njima je Srbija samo tranzitna ruta, jer ih je ušlo skoro 90.000, navela je Stanisavljević.



Govoreći o građanima Ukrajine, istakla je da smo se mi kao država krajnje korektno poneli prema njima i da je još u martu ove godine Vlada usvojila Odluku o davanju privremene zaštite građanima Ukrajine, što znači da u periodu od godinu dana imaju pristup tržištu rada, obrazovanju, zdravstvu.



Čak smo otvorili i jedan poseban kolektivni centar u Vranju, gde su građani Ukrajine koji ne mogu nigde da odu. Mi u ovom trenutku imamo 3.500 građana Ukrajine u Srbiji od kojih je 78 u Vranju, a ostali u privatnom smeštaju i oni imaju apsolutnu podršku države Srbije. Od početka godine beležimo 116.000 građana Ukrajine koji su ušli u Srbiju, a ostalo ih je 3.500 što govori o tome da su uglavnom i oni bili u tranzitu, navodi komesarka.



Što se tiče građana Rusije istakla je da Komesarijat za izbeglice nije imao povećan broj zahteva građana Rusije za davanje bilo kakve pomoći.



Javljali su se i građani Rusije za neke podatke, ali ne i za ono što je omogućeno za građane Ukrajine, niti za bilo kakvu vrstu pomoći, rekla je Stanisavljević.



Ona ističe da Srbija nije krajnja destinacija za migrante i da ne želi da postane bilo kakva vrsta parkinga na njihovom putu za EU.



Važno je da Komesarijat za izbeglice i migracije koji upravlja situacijom na terenu iz dana u dan prati situaciju i nešto veći priliv migranata je apsolutno pod kontrolom jer sarađujemo sa svim državnim organima i drugim zemljama, kaže komesarka.



Kaže da je zahvaljujući saradnji sa delegacijom EU u Srbiji potpisan ugovor o donaciji od 36 miliona evra za izbeglice i migracije, a koji su namenjeni upravljanja migracijama, radu migracionih centara i jačanju Komesarijata.



Mi želimo da budemo spremni i da sve imamo pod kontrolom jer nam je najvažnija bezbednost naših građana. Ono što želimo da napomenemo je da za sve ove godine nismo imali incident da je neki migrant napao nekog građanina Srbije. Bilo je sporadičnih, ali nije bilo opasnosti po život. Takvih situacija bilo je među samim migrantima, naglasila je Stanisavljević.



Ona kaže da je Srbija veoma humana prema izbeglicama s obzirom da ima istoriju prihvata izbeglica iz ratova devedesetih, kada smo bili jedina zemlja koje je primila više od 600.000 izbeglica.



Mi ih primimo krajnje iskreno, pomognemo im u smeštaju, hrani, ali ono što je najvažnije mi njima nismo krajnje odredište. Mi im pomažemo dok su na našem tlu, ali isto tako nećemo dozvoliti da zbog toga što ne mogu da odu u EU budemo parking za njih i zato je veoma važna saradnja i sa zemljama EU, poručila je komesarka.



Na pitanje o pretnjama o ukidanju bezviznog režima koje stižu iz Brisela, ona odgovara da se državna politika vodi odgovorno i da neće dozvoliti da građani Srbije dođu u problem sa vizama.



Takođe, nećemo dozvoliti građanima iz zemalja sa kojima imamo bezvizne režime da im Srbija bude put za dalje ilegalne migracije. Ne smemo da dozvolimo da iskorišćavaju bezvizni režim sa nama i tu su nam ključni MUP i komunikacija i saradnja, istakla je Stanisavljević.