ОД 13 ПРИЈАВЉЕНИХ ЖИРИ ИЗАБРАО ТРОЈЕ Представљени кандидати у ужем избору за Ђинђићеву награду
На овогодишњи конкурс за доделу награда „Др Зоран Ђинђић” пријавило се 13 младих научника и истраживача, а на основу мишљења стручне комисије, коју чине др Биљана Шкрбић, др Дејан Мадић и прошлогодишњи лауреат – др Митар Симић, те једногласне одлуке чланова Одбора Фонда, у ужи избор ушла су три: Никола Тодоровић са новосадског Факултета спорта и физичког васпитања, Немања Теслић са Научног института за прехрамбене технологије и Бојан Матковски са Економског факултета у Суботици.
Они су данас одржали јавну презентацију у згради Ректората Универзитета у Новом Саду.
Према речима проректора за науку и уметност УНС-а Николе Јорговановића, овогодишња занимљивост је што су кандидати врло разноврсни, те покривају широк опсег различитих дисциплина, а како су се поменута три млада научника и истраживача истакла великим бројем радова, комисија није имала претерано тежак задатак.
Председница Одбора Фонда „Др Зоран Ђинђић” Биљана Шкрбић подсетила је да се по једна награда традиционално додељивала од 2004. па све до 2019, када су уведене три, управо због великог броја изврсних кандидата, али су ове године морали додатно пооштрити критеријуме како би заиста изабрали најбоље од најбољих.
– Прошле године суочили смо се са озбиљним изазовом, а то је како поделити награде међу заиста изврсним младим људима, тако смо ове учинили додатан напор и модификовали правилник. Куриозитет и, за нас, велико задовољство јесте то што овогодишњи кандидати у ужем избору долазе из области којима није лако да буду препознате на научној сцени.
Како каже Никола Тодоровић, он је и лане ушао у финале, нашавши се тада међу четворо кандидата.
– Свакако је то велики успех и сваком младом научнику много значи – додаје Тодоровић. – То је у принципу једна валидација досадашњег рада и подстрек за будући рад. С обзиром на то да је особа по којој ова награда носи име била светло у једном мрачном добу, мислим да је важно да и ми будемо ти који носе ватру и мењају свет око себе. Иако долазим са Факултета спорта и физичког васпитања, наше активности нису стриктно базиране на спорту. Покушавамо да изучавамо и оно што се везује за људско здравље, а главне теме мог истраживања јесу суплементација креатин монохидрата, као и креатински метаболизам, затим молекуларни водоник и на крају, као општа тема, примењена спортска наука. Креатин је углавном представљен као спортски суплемент, али та парадигма би требало да се промени јер је он и есецијални нутријент који нам је потребан за свакодневно функционисање.
Седница Сената Универзитета, на којој се доноси коначна одлука о томе ко ће од поменутих младих научника и истраживача понети прву, другу односно трећу награду, биће одржана сутра, док је додела признања планирана 28. децембра.
Текст и фото: С. Милачић