Обележено 60 година Одсека за хунгарологију Филозофског факултета

Значајан јубилеј био је повод присећања историјата и евоцирања успомена из прошлости ове институције, а уједно су предочене и садашње активности на Одсеку.

После уводне речи проф. др Еве Толди, шефице Одсека за хунгарологију присутнима се обратио Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине:

Одсек за хунгарологију Филозофског факутета у Новом Саду представља богатство и посебан драгуљ како војвођанских Мађара, тако и целокупне војвођанске заједнице. За 60 година постојања, на овом Одсеку дипломирало је преко 800 студената који су постали угледни професори, новинари, културни радници. Њихов велики успех и међународна репутација служи нам свима на понос и част, рекао је Пастор.

Захваливши се свим професорима који раде и који су некада радили на овом Одсеку, он је поручио да их и у будућности чека много посла на преношењу знања новим генерацијама, те изразио уверење да ће овај колектив успешно пронаћи решења и одговоре на све изазове. Такође, Пастор је позвао и студенте да буду предани неговању своје културе, традиције и језика и тиме допринесу културној и интелектуалној слици наше Покрајине.

На свечаности је говорио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, подсећајући на значајна имена из света уметности, културе и спорта: Веру Ковач Виткаи, Ерику Марјаш Брзић, затим Јулију Бисак, али и Момчила Тапавицу.

Захваљујући управо залагању мађарске националне заједнице, њених политичких елита, али и оних културних представника који су постали и моји представници, ми данас кажемо да осим основног и средњег образовања, управо снагом речи, хунгарологије и других вредности које су успостављене у српском друштву, храбро идемо и према високом образовању конституишући правни субјективитет Учитељског факултета на мађарском језику, као 14. факултет у породици, што потврђује једногласна одлука Савета Универзитета, рекао је Милошевић.

Он је додао да културом и образовањем отварамо пут демократије и слободе у друштву, а тиме не само што освајамо самопоштовање према властитом националном идентитету, већ развијамо узајамну сарадњу, толеранцију и поштовање према другима.

Наглашавајући да образовани људи имају ширину погледа и разумеју све различитости овог света, проф. др Зоран Милошевић је истакао: Хвала представницима мађарске националне заједнице који кроз културу, кроз језик, кроз особености националне заједнице развијају ту вертикалу која траје и трајаће још вековима. Хвала за свих 60 година упорног рада, истрајавања, не само на вашем идентитету, него на нашем идентитету. Хвала што вредно радите и генерације оплемењујете светлошћу. Сигуран сам да ће било која администрација увек подржавати концепте који нас приближавају једне другима“, поручио је Милошевић.

Како је додао, данашњи јубилеј је празник који не сведочи само језику, култури и образовању, већ једној поливалентној природи мађарског националног идентитета.

Свечаности је присуствовао др Саболч Халаши, помоћник покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност, Јудит Сабо Пирићи, руководилац главног одељења за сарадњу при Државном секретаријату премијера за националну политику и мр Јене Хајнал, председник Мађарског националног савета.

Катедра за мађарски језик и књижевност, која је данас у саставу Одсека за хунгарологију, основана је одлуком Матичне комисије за оснивање Филозофског факултета Београдског универзитета у Новом Саду 14. јула 1954. године, а рад је започела 21. октобра 1959. године, када је први шеф и први професор Катедре, академик Ервин Шинко одржао своју познату и знамениту приступну беседу. Две године пре почетка рада Катедре, на Филозофском факултету основан је лекторат за мађарски језик у циљу подизања језичке културе студената факултета чији је мађарски матерњи језик. Настава се на Катедри у целини изводи на мађарском језику по наставном плану који студентима омогућава избор између претежно лингвистичких или претежно књижевноисторијских и теоријских група предмета.

Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност је од 2017. године, путем новоустановљеног Конкурса за научноистраживачке пројекте националних мањина- националних заједница у АП Војводини финансирао три пројекта Одсеку за хунгарологију, по један сваке године.