Новосадска вода исправна, најгора у средњем Банату

Како је истакнуто, контролисана су 2.233 јавна водовода и водни објекти, од чега 156 јавних водовода градских насеља, од чега 43 у Војводини, 915 јавних водовода сеоских насеља и 1.162 водних објеката. Од укупног броја контролисаних јавних водовода градских насеља у Србији 106 или 67,9 одсто били су исправни, односно, имали су мање од 5 одсто микробиолошки и мање од 20 одсто физичко-хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу.

У Војводини исправни су јавни водоводи Новог Сада, Бачке Паланке, Апатина, Oyaka, Руме, Сремске Митровице, Инђије, Панчева, Опова, Ковина, док су неисправни јавни водоводи у Бачком Петровцу, Темерину, Ади, Сенти, Сечњу и Житишту. Микробиолошка неисправност забележена је у Бачкој Тополи, Сомбору, Бечеју, Беочину. Врбасу и Вршцу, а такозвана удружена неисправност у чак 21 војвођанском месту: Мали Иђош, Суботица, Кула, Црвенка, Тител, Бач, Србобран, Жабаљ, Кикинда, Нови Кнежевац, Чока Кањижа, Зрењанин, Нови Бечеј, Нова Црња, Алибунар, Бела Црква, Ковачица, Пландиште, Шид и Стара Пазова.

У 2019. у Србији регистрована је једна хидрична епидемија са 24 оболеле особе. Епидемија је последица коришћења микробиолошки неисправне воде за пиће из сеоског јавног водовода у селу Стубал, општина Краљево. Учешће хидричних епидемија у укупном броју свих епидемија у 2019. је износило 0,70 одсто. У укупном броју микробиолошки неисправних узорака највише је било аеробних мезофилних бактерија (54,3 одсто). Присуство ешерихије коли забележено је у 0,7 одсто неисправних узорака.

Како показују ови подаци, у односу на 2018. годину број контролисаних јавних водовода и водних објеката се смањио, а од укупног броја испитаних узорака на физичко-хемијску исправност њих 16.680 или 18,1 одсто је било неисправно. Највећи проценат јавних водовода и водних објеката са физичко-хемијском неисправношћу узорака воде је био у Средњебанатској области (96 одсто). У 2019. години укупно је контролисано 156 јавних водовода градских насеља и то: у региону Војводине 43 или 27,6 одсто, у региону Шумадије и Западне Србије 74 или 7,4 одсто, у региону Источне и Јужне Србије 32 или 20,5 одсто и у региону Београда 7 или 4,5 одсто. Исправних јавних водовода градских насеља у Републици Србији било је 106, или 67,9 одсто.

Јавних водовода градских насеља само с физичко-хемијском неисправношћу у Србији било је 14 или 9 одсто од укупног броја контролисаних јавних водовода. Највећи проценат неисправних узорака је био у Средњоебанатској (96 одсто) и Севернобанатској области (86,9 одсто), а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата и нитрита, као и повећан утрошак калијум-перманганата. Највећи проценат микробиолошки неисправних узорака регистрован је у Јужнобанатској области, 16,5 одсто, а најчешћи узрочници микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних бактерија и укупних колиформних бактерија, као и колиформних бактерија фекалног порекла.

У Севернобачкој области најчешћи узроци микробиолошке неисправности су прекомерно присуство аеробних

мезофилних бактерија и Псеудомонас аерогиноса, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности амонијака, гвожђе и боја. У Западнобачком региону то су прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и сулфидоредукујућих клостридија, као и повећане вредности за гвожђе и мутноћу. У Јужнобачкој области најчешћи узроци микробиолошке неисправности су прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија и Псеудомонас аерогиноса, а као и повећане вредности амонијака, повећана вредност за боју и повећана потрошња КМнО4. У Северном Банату најчешћи узроци микробиолошке неисправности су прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија, а најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности - повећане вредности за манган, боју и резидуални хлор. Део система за јавно водоснабдевање градских насеља Севернобанатске области су, осим јавних водовода градских насеља, и водни објекти, тако да је укупан проценат микробиолошки неисправних узорака износио 6,4 одсто, а физичко-хемијски неисправних узорака 84,7 одсто. У Средњебанатској области најчешћи узрок микробиолошке неисправности је присуство Псеудомонас аеругиноса, а

најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећане вредности амонијака и боја. У Јужном Банату најчешћи узроци микробиолошке неисправности су прекомерно присуство аеробних мезофилних бактерија, као и повећане вредности мангана и резидуалног хлора. Најчешћи узроци микробиолошке неисправности воде у Срему су прекомерно присуство аеробних ме зофилних бактерија, као и повећане вредности за манган и амонијак.

У 2019. број контролисаних јавних водовода и водних објеката се смањио у односу на 2018. годину, иако се повећао број контролисаних јавних водовода градских насеља, али се смањио број контролисаних јавних водовода сеоских насеља, као и водних објеката. Од укупно 2.233 контролисаних јавних водовода и водних објеката, 156 или 7,1 одсто су били јавни водоводи градских насеља, 915 или 41,0 одсто били су јавни водоводи сеоских насеља, а 1.162 или 52 одсто су били водни објекти. Јавни водоводи градских насеља су редовно контролисани у свих 25 области у Републици Србији, али кад су села у питању, ситуација је другачија: у Војводини су редовно контролисани, док у осталим регионима Србије повремено или уопште нису контролисани. У 2019. број контролисаних јавних водовода градских насеља и број узорака повећао се у односу на 2018. годину, као и број исправних јавних водовода градских насеља. Нажалост, повећан је и број водовода с удруженом неисправношћу, док се број с микробиолошком и физичко-хемијском неисправношћу смањио.

И. Радоичић