Novosadska voda ispravna, najgora u srednjem Banatu

Kako je istaknuto, kontrolisana su 2.233 javna vodovoda i vodni objekti, od čega 156 javnih vodovoda gradskih naselja, od čega 43 u Vojvodini, 915 javnih vodovoda seoskih naselja i 1.162 vodnih objekata. Od ukupnog broja kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Srbiji 106 ili 67,9 odsto bili su ispravni, odnosno, imali su manje od 5 odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode na godišnjem nivou.

U Vojvodini ispravni su javni vodovodi Novog Sada, Bačke Palanke, Apatina, Oyaka, Rume, Sremske Mitrovice, Inđije, Pančeva, Opova, Kovina, dok su neispravni javni vodovodi u Bačkom Petrovcu, Temerinu, Adi, Senti, Sečnju i Žitištu. Mikrobiološka neispravnost zabeležena je u Bačkoj Topoli, Somboru, Bečeju, Beočinu. Vrbasu i Vršcu, a takozvana udružena neispravnost u čak 21 vojvođanskom mestu: Mali Iđoš, Subotica, Kula, Crvenka, Titel, Bač, Srbobran, Žabalj, Kikinda, Novi Kneževac, Čoka Kanjiža, Zrenjanin, Novi Bečej, Nova Crnja, Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Plandište, Šid i Stara Pazova.

U 2019. u Srbiji registrovana je jedna hidrična epidemija sa 24 obolele osobe. Epidemija je posledica korišćenja mikrobiološki neispravne vode za piće iz seoskog javnog vodovoda u selu Stubal, opština Kraljevo. Učešće hidričnih epidemija u ukupnom broju svih epidemija u 2019. je iznosilo 0,70 odsto. U ukupnom broju mikrobiološki neispravnih uzoraka najviše je bilo aerobnih mezofilnih bakterija (54,3 odsto). Prisustvo ešerihije koli zabeleženo je u 0,7 odsto neispravnih uzoraka.

Kako pokazuju ovi podaci, u odnosu na 2018. godinu broj kontrolisanih javnih vodovoda i vodnih objekata se smanjio, a od ukupnog broja ispitanih uzoraka na fizičko-hemijsku ispravnost njih 16.680 ili 18,1 odsto je bilo neispravno. Najveći procenat javnih vodovoda i vodnih objekata sa fizičko-hemijskom neispravnošću uzoraka vode je bio u Srednjebanatskoj oblasti (96 odsto). U 2019. godini ukupno je kontrolisano 156 javnih vodovoda gradskih naselja i to: u regionu Vojvodine 43 ili 27,6 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 74 ili 7,4 odsto, u regionu Istočne i Južne Srbije 32 ili 20,5 odsto i u regionu Beograda 7 ili 4,5 odsto. Ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji bilo je 106, ili 67,9 odsto.

Javnih vodovoda gradskih naselja samo s fizičko-hemijskom neispravnošću u Srbiji bilo je 14 ili 9 odsto od ukupnog broja kontrolisanih javnih vodovoda. Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjoebanatskoj (96 odsto) i Severnobanatskoj oblasti (86,9 odsto), a najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Najveći procenat mikrobiološki neispravnih uzoraka registrovan je u Južnobanatskoj oblasti, 16,5 odsto, a najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i ukupnih koliformnih bakterija, kao i koliformnih bakterija fekalnog porekla.

U Severnobačkoj oblasti najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su prekomerno prisustvo aerobnih

mezofilnih bakterija i Pseudomonas aeroginosa, a najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećane vrednosti amonijaka, gvožđe i boja. U Zapadnobačkom regionu to su prekomerno prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija i sulfidoredukujućih klostridija, kao i povećane vrednosti za gvožđe i mutnoću. U Južnobačkoj oblasti najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su prekomerno prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija i Pseudomonas aeroginosa, a kao i povećane vrednosti amonijaka, povećana vrednost za boju i povećana potrošnja KMnO4. U Severnom Banatu najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su prekomerno prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija, a najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti - povećane vrednosti za mangan, boju i rezidualni hlor. Deo sistema za javno vodosnabdevanje gradskih naselja Severnobanatske oblasti su, osim javnih vodovoda gradskih naselja, i vodni objekti, tako da je ukupan procenat mikrobiološki neispravnih uzoraka iznosio 6,4 odsto, a fizičko-hemijski neispravnih uzoraka 84,7 odsto. U Srednjebanatskoj oblasti najčešći uzrok mikrobiološke neispravnosti je prisustvo Pseudomonas aeruginosa, a

najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećane vrednosti amonijaka i boja. U Južnom Banatu najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su prekomerno prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija, kao i povećane vrednosti mangana i rezidualnog hlora. Najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti vode u Sremu su prekomerno prisustvo aerobnih me zofilnih bakterija, kao i povećane vrednosti za mangan i amonijak.

U 2019. broj kontrolisanih javnih vodovoda i vodnih objekata se smanjio u odnosu na 2018. godinu, iako se povećao broj kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja, ali se smanjio broj kontrolisanih javnih vodovoda seoskih naselja, kao i vodnih objekata. Od ukupno 2.233 kontrolisanih javnih vodovoda i vodnih objekata, 156 ili 7,1 odsto su bili javni vodovodi gradskih naselja, 915 ili 41,0 odsto bili su javni vodovodi seoskih naselja, a 1.162 ili 52 odsto su bili vodni objekti. Javni vodovodi gradskih naselja su redovno kontrolisani u svih 25 oblasti u Republici Srbiji, ali kad su sela u pitanju, situacija je drugačija: u Vojvodini su redovno kontrolisani, dok u ostalim regionima Srbije povremeno ili uopšte nisu kontrolisani. U 2019. broj kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja i broj uzoraka povećao se u odnosu na 2018. godinu, kao i broj ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja. Nažalost, povećan je i broj vodovoda s udruženom neispravnošću, dok se broj s mikrobiološkom i fizičko-hemijskom neispravnošću smanjio.

I. Radoičić