Новосађанка пред научним врхом Европе

истраживачки савет (ЕРЦ) у наредних пет година уложити 1,25 милиона евра у њено истраживање. За најпрестижнији европски грант који појединац може да добије др Ивана Ковачић је конкурисала пројектом истраживања нових начина изолације непожељних вибрација, њиховог одстрањивања, али и коришћења .

– Сви постојећи изолатори непожељних вибрација, изазваних земљотресима, ветровима или ударима, имају ограничења, предвиђени су само за одређене услове, а овај мој хипотетички био би универзалан – каже др Ивана Ковачић. – Поред тога, моја хипотеза је да бисмо енергију непожељних вибрација могли хватати у електрично коло и користити, преко мултифункционалног и аутономног уређаја, за осветљење или покретање неких других механизама као што су, на пример, беспилотне летелице за надгледање пољопривредних поља. 

И мада, каже, да се научном области механичких осцилација бави већ 15 година, ипак јој је за пријаву за грант ЕРЦ-а требало неколико месеци, јер иако он лајн, апликација је веома захтевна.

– Европски истраживачки савет, у чијем је Извршном одбору и нобеловац др Тимоти Хант, финансира изврсност у науци, они траже да ваша идеја буде креативна, иновативна, да помера границе, да на нов начин решава неки горући проблем - каже др Ковачић.-Критеријуми су им веома строги и панел од 15 врхунских научника из разних области, процењује прво досадашња постигнућа-биографију и библиографију појединца чији је пројекат, а затим предлог самог пројекта. Кандидати не знају ко су чланови панела, знају само ко је председник и то је велики притисак. Приликом евалуације су јако селективни и по оба критеријума, дају оцене од два до пет, а да би се прошло у други круг, обе оцене морају бити изврсно-пет и ја сам их пре одласка на интервју, 18. новембра у Бриселу, добила, тиме сам стекла прилику да се сврстам међу 11 одсто оних који ће бити изабрани од преко 3.000 предложених пројеката. За мене је то велика част јер се ради о веома ризичним истраживањима у којима је све хипотетичко и може да крене у потпуно неочекиваном смеру, а врхунски европски научници су проценили да и поред тога вреди улагати у моје идеје и да оне могу донети померања у више области науке. Ипак, тих пола сата интервјуа били су за мене један од до сада најзахтевнијих изазова у раду.

ЕРЦ грантови, раније под називом „Идеје“, највећа и најпрестижнија подршка коју Европа даје научном истраживању, додељују се већ седам година, а прва у Србији добила је крајем прошле године, по рођењу такође Новосађанка, др Софија Стефановић с београдског Филозофског факултета, док је др Ивана Ковачић на прагу добијања другог гранта. Ове грантове светска научна јавност сматра најтврђим језгром Хоризонта 2020., до сада највећег европског програма финансирања науке, што потврђује и чињеница да од фонда од 80 милијарди евра, колико је „тежак“ Хоризонт, грантови ЕРЦ-а имају буyет од 13 милијарди евра и додељују се безусловно. То значи да они чије идеје ригорозна двостепена контрола комитета водећих европских научника оцени као револуционарне, које отварају нешто сасвим ново у науци, могу рачунати на петогодишње стабилно финансирање и то у обиму који су сами пројектовали.

– За нашу земљу је изузетан успех и чињеница да смо само нас две и конкурисале, тако да је Србија и специјално похваљена као земља са стопостотним учинком – каже др Ковачић. – Примера ради, Велика Британија је конкурисала са 467 пројекта, а у најужем избору их је око 40 одсто, чиме су они јако незадовољни. Ови грантови подељени су у три подгрупе. Колегиница Стефановић је грант добила у подгрупи у којој су научници којима је од доктората протекло од једне до седам година и који ће уз помоћ њега тек да оформе свој тим. Ја сам у другој групи, где су они којима је од одбране докторске тезе прошло између седам и 12 година и очекује се да мени овај грант омогући да консолидујем свој, већ постојећи, тим. Постоји и трећа група, у којој су већ зрели, етаблирани истраживачи.

Уколико др Ковачић добије ЕРЦ грант, биће то изузетан успех и за Факултет техничких наука и Универзитет у Новом Саду и то не само због научних референци које овај грант доноси њиховом истраживачу, него и због чињенице да ће новцем за овај пројекат бити опремљена и специјална лабораторија која ће остати Факултету.

– Ми такву лабораторију немамо, а ја у свом раду користим лабораторије на факултетима у Великој Британији, на којима сам гостујући предавач, док нашим студентима експерименте показујем видео пројекцијама – појашњава др Ковачић. – Добијање овог гранта зато видим и као могућност да млади остану овде, да покренемо науку, запослимо људе, јер ово би нам обезбедило научну будућност. У тиму би требало да имам девет сарадника, а уколико ЕРЦ одобри овај пројекат расписаћемо конкурс за пријем још неколико младих људи. Волела бих да они буду из Србије, али и из Европе јер имамо чему да их научимо, а ово је прилика да дођу.

Уз опаску да један добијен и један у најави најпрестижнији европски грант и егзактно доказују да, поред спортиста и уметника, имамо и научнике за дику, др Ковачић напомиње да је пут до ових изузетних европских стручних признања препун личних жртава, на нивоу појединца, јер систем мало помаже.

Даница Девечерски

Завидна библиографија

Ивана Ковачић је дипломирала, магистрирала и докторирала на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, на којем је прошла и пут од асистента приправника до редовног професора и руководиоца и оснивача Центра за вибро-акустичке системе и обраду сигнала. На постдокторском усавршавању била је у Великој Британији и Италији.

Гостујући је професор у Великој Британији и спољни члан по позиву Академије наука и уметности италијанске Регије Марки. Оцену изврсности комитета ЕРЦ-а др Ковачић заслужила је свакако и завидном библиографијом у којој су и више десетина радова објављених у врхунским светским научним часописима, саопштења на научним скуповима, те учешћа у научним и организационим одборима научних скупова широм света, учешће у домаћим и страним научним пројектима...