Новосађанки Викторији Тамаши Бабић хитно потребна нова јетра

Викторијин живот зависи од одлуке коју данас треба да донесе Буџетска комисија Министарства здравља, која може да јој одобри новац за лечење у иностранству.

Прву трансплантацију Викторија је имала 1986, са свега десет година, када јој је мајка дала бубрег. Другу трансплантацију имала је четири године касније у Паризу, када је добила и јетру и бубрег.

Викторијина мајка Катарина Тамаши каже да је њена ћерка имала свега пет година када јој се појавио свраб на целом телу, добила је подочњаке и почела да спава у вртићу у неуобичајеном термину. Докторка у Дечјој болници Мирјана Јовановић поставила јој је дијагнозу полицистичних бубрега, удружених с цистичном фиброзом јетре.

Била је једина у тадашњој Југославији с том дијагнозом и није било могућности лечења код нас.

У Паризу нам је потврђена дијагноза и речено да ће јој стати бубрези. Добила је режим исхране, суплементе и лекове против свраба, који су слабо помагали, присећа се Викторијина мајка и додаје да је након повратка из Париза њена ћерка девет месеци два пута недељно ишла у Београд на дијализу, јер тада у Новом Саду није било могућности за дијализу деце.

Викторија Тамаши Бабић ранијих година учествовала је у хуманитаним акцијама за помоћ НУРДОР-у и организовала хуманитарне аукције слика полазника њене уметничке радионице.

Сада је њој потребна помоћ.

Сви који желе и могу да јој помогну, могу да уплате новац на њен рачун у УниКредит банци на број 170-0010157890000-73, или да Фондацији “Буди хуман” пошаљу СМС у којем ће написати 357 и послати га на број 3030.

Викторија је добила мајчин бубрег 6. јуна 1986, а операција је урађена у Тиршовој у Београду.

Мајчин бубрег је трајао три године, након чега су почели проблеми: поново је кренула на дијализе, јер бубрег више није радио.

Уследио је хитан одлазак у Париз, где је десет месеци чекала на трансплантацију јетре и бубрега.

У операциону салу је ушла 25. септембра 1990. у 6 сати ујутро, а операција је трајала 12 сати. Током трансплантације доживела је клиничку смрт, а тада је имала непуних 14 година.

Ову операцију држава није платила и тај дуг је остао неизмирен, те су десет година имали забрану уласка у Француску: Трезор Француске је обрисао дуг.

Викторија је наставила школовање, ишла у Уметничку школу “Богдан Шупут”, а потом и на Академију, смер сликарство, што је и магистрирала. Још на Академији је држала часове, а потом је отворила Атеље “Матис” за децу и одрасле.

Увек сам желела да будем мајка и мислила сам да је то немогуће. Таман када смо супруг и ја хтели да одемо у Париз на контролу и видимо да ли могу да родим дете, затруднела сам и у новембру 2006. родила сам Николу, испричала је Викторија.

Проблеми с јетром почели су још 1998, када је Викторија пала у кому, јер јој се зачепио главни жучни вод.

После тога је редовно пила антибиотике, који су проблем држали под контролом.

С краћим епизодама тегоба, добро сам се осећала све до пре две године. У мају прошле године почела је нагло да ми се скупља вода у стомаку, увећали су ми се јетра и слезина, стомак ми је био надуван. У јануару ове године су ми рекли да ми је потребна нова трансплантација јетре, прича ова храбра млада жена.

Викторијина мајка показује мишљење чувеног новосадског трансплантационог хирурга професора др Зорана Милошевића, да је Викторији потребна ретрансплантација јетре, која не може да се уради у Клиничком центру Војводине, те да треба да се упути на друго место у земљи или иностранству.

У Београду нема хирурга који би то урадио, а у јулу је Викторија ишла у Загреб код хирурга који раде трансплантације у Београду и он је написао како треба да је ставе на листу, али ми немамо листу за ретрансплантацију. У Републичком фонду за здравствено осигурање су нас одбили с образложењем да Викторија није једна од седам милиона пацијената с таквом дијагнозом, иако је једина у Србији која је имала две трансплантације и након тога родила дете, наводи Катарина Тамаши.

Контактирали су лекаре Клинике “Ацибадем” у Истамбулу који би прихватили да ураде ретрансплантцију, што би коштало између 80.000 и 100.000 евра.

Пошто су нас одбили у РФЗО, сада нам остаје да се надамо да ће новац за операцију одобрити Буџетска комисија Министарства здравља, која заседа сутра, каже Катарина Тамаши и напомиње да имају донора, Викторијину сестру од тетке.

Викторија нам је рекла да јој је здравствено стање тренутно лоше и да би следећа епизода губљења свести и падања у кому могла да буде фатална.

Сада је и бубрег оптерећен, јер га трује жуч и стање ми се погоршава. Може да се деси да откажу и јетра и бубрег и да ми треба ретрансплантације оба органа. Новац ми треба што пре, јер могу да умрем ако се деси још један напад, казала је Викторија Тамаши Бабић.

Љ. Петровић