Novosađanki Viktoriji Tamaši Babić hitno potrebna nova jetra

Viktorijin život zavisi od odluke koju danas treba da donese Budžetska komisija Ministarstva zdravlja, koja može da joj odobri novac za lečenje u inostranstvu.

Prvu transplantaciju Viktorija je imala 1986, sa svega deset godina, kada joj je majka dala bubreg. Drugu transplantaciju imala je četiri godine kasnije u Parizu, kada je dobila i jetru i bubreg.

Viktorijina majka Katarina Tamaši kaže da je njena ćerka imala svega pet godina kada joj se pojavio svrab na celom telu, dobila je podočnjake i počela da spava u vrtiću u neuobičajenom terminu. Doktorka u Dečjoj bolnici Mirjana Jovanović postavila joj je dijagnozu policističnih bubrega, udruženih s cističnom fibrozom jetre.

Bila je jedina u tadašnjoj Jugoslaviji s tom dijagnozom i nije bilo mogućnosti lečenja kod nas.

U Parizu nam je potvrđena dijagnoza i rečeno da će joj stati bubrezi. Dobila je režim ishrane, suplemente i lekove protiv svraba, koji su slabo pomagali, priseća se Viktorijina majka i dodaje da je nakon povratka iz Pariza njena ćerka devet meseci dva puta nedeljno išla u Beograd na dijalizu, jer tada u Novom Sadu nije bilo mogućnosti za dijalizu dece.

Viktorija Tamaši Babić ranijih godina učestvovala je u humanitanim akcijama za pomoć NURDOR-u i organizovala humanitarne aukcije slika polaznika njene umetničke radionice.

Sada je njoj potrebna pomoć.

Svi koji žele i mogu da joj pomognu, mogu da uplate novac na njen račun u UniKredit banci na broj 170-0010157890000-73, ili da Fondaciji “Budi human” pošalju SMS u kojem će napisati 357 i poslati ga na broj 3030.

Viktorija je dobila majčin bubreg 6. juna 1986, a operacija je urađena u Tiršovoj u Beogradu.

Majčin bubreg je trajao tri godine, nakon čega su počeli problemi: ponovo je krenula na dijalize, jer bubreg više nije radio.

Usledio je hitan odlazak u Pariz, gde je deset meseci čekala na transplantaciju jetre i bubrega.

U operacionu salu je ušla 25. septembra 1990. u 6 sati ujutro, a operacija je trajala 12 sati. Tokom transplantacije doživela je kliničku smrt, a tada je imala nepunih 14 godina.

Ovu operaciju država nije platila i taj dug je ostao neizmiren, te su deset godina imali zabranu ulaska u Francusku: Trezor Francuske je obrisao dug.

Viktorija je nastavila školovanje, išla u Umetničku školu “Bogdan Šuput”, a potom i na Akademiju, smer slikarstvo, što je i magistrirala. Još na Akademiji je držala časove, a potom je otvorila Atelje “Matis” za decu i odrasle.

Uvek sam želela da budem majka i mislila sam da je to nemoguće. Taman kada smo suprug i ja hteli da odemo u Pariz na kontrolu i vidimo da li mogu da rodim dete, zatrudnela sam i u novembru 2006. rodila sam Nikolu, ispričala je Viktorija.

Problemi s jetrom počeli su još 1998, kada je Viktorija pala u komu, jer joj se začepio glavni žučni vod.

Posle toga je redovno pila antibiotike, koji su problem držali pod kontrolom.

S kraćim epizodama tegoba, dobro sam se osećala sve do pre dve godine. U maju prošle godine počela je naglo da mi se skuplja voda u stomaku, uvećali su mi se jetra i slezina, stomak mi je bio naduvan. U januaru ove godine su mi rekli da mi je potrebna nova transplantacija jetre, priča ova hrabra mlada žena.

Viktorijina majka pokazuje mišljenje čuvenog novosadskog transplantacionog hirurga profesora dr Zorana Miloševića, da je Viktoriji potrebna retransplantacija jetre, koja ne može da se uradi u Kliničkom centru Vojvodine, te da treba da se uputi na drugo mesto u zemlji ili inostranstvu.

U Beogradu nema hirurga koji bi to uradio, a u julu je Viktorija išla u Zagreb kod hirurga koji rade transplantacije u Beogradu i on je napisao kako treba da je stave na listu, ali mi nemamo listu za retransplantaciju. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje su nas odbili s obrazloženjem da Viktorija nije jedna od sedam miliona pacijenata s takvom dijagnozom, iako je jedina u Srbiji koja je imala dve transplantacije i nakon toga rodila dete, navodi Katarina Tamaši.

Kontaktirali su lekare Klinike “Acibadem” u Istambulu koji bi prihvatili da urade retransplantciju, što bi koštalo između 80.000 i 100.000 evra.

Pošto su nas odbili u RFZO, sada nam ostaje da se nadamo da će novac za operaciju odobriti Budžetska komisija Ministarstva zdravlja, koja zaseda sutra, kaže Katarina Tamaši i napominje da imaju donora, Viktorijinu sestru od tetke.

Viktorija nam je rekla da joj je zdravstveno stanje trenutno loše i da bi sledeća epizoda gubljenja svesti i padanja u komu mogla da bude fatalna.

Sada je i bubreg opterećen, jer ga truje žuč i stanje mi se pogoršava. Može da se desi da otkažu i jetra i bubreg i da mi treba retransplantacije oba organa. Novac mi treba što pre, jer mogu da umrem ako se desi još jedan napad, kazala je Viktorija Tamaši Babić.

LJ. Petrović