Нови закон о науци и истраживањима наишао на прве препреке

Тако се поводом иницијативе Мреже академске солидарности и ангажованости (МАСА), на тему „Укидање аутономије научних института - хитно прекинути аутократију у складу са Законом“ огласило Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Реагујући на заказивање конференције за новинаре МАСА, Министарство је саопштило да је реформа финансирања и организације науке у Србији донела нови законски оквир после пуних 15 година, уз неподељену подршку научне заједнице. Основан је Фонд за науку након дугогодишњих захтева академске заједнице, те уведено институционално финансирање на које се чекало више деценија.

Министарство је подсетило јавност на то да су у последњих пет година повећана  buyеtska издвајања за 46,3 посто, а плате истраживача од 2016. повећане су за 32,2 посто. Обезбеђена су и додатна улагања из других извора за наредних неколико година у износу од 74,5 милиона евра.

Према подацима Министарства, у prеthodnе две године, примљено је 1.350 истраживача, студената докторских студија са просеком преко девет и млађих од 30 година, а академска заједница остварује до сада најбоље резултате на пољу међународне сарадње, што доказује и преко 100 милиона евра, повучених преко пројеката кроз програм Хоризонт 2020.

У стратешком, управљачком и надзорном смислу, задржана су prеthodna добра решења и усвојена нова, пише у саопштењу. Донета је стратегија вештачке интелигенције, док је стратегија паметне специјализације, која идентификује приоритетне правце развоја, у финалној фази усвајања У изради је и нова национална стратегија научног и технолошког развоја, која би требало да се примењује од следеће године.

Иницијативу за оцену уставности Закона о науци и истраживањима МАСА је покренула с образложењем да се применом овог закона крши члан 72 Устава Републике Србије, којим се јемчи аутономија универзитета и научних установа. Кршење Устава виде у постављању нових директора научних института против воље запослених, а одговорним за то сматрају Министарство просвете , науке и технолошког развоја, које по новом закону о науци, поставља директоре. Због тога МАСА захтева хитно покретање процедуре за промену члана 60 Закона о науци и истраживању, а до усвајања предложених измена захтева да се обустави именовање директора који немају подршку запослених, а да у институтима у којима је већ дошло до кршења воље запослених Министарство као в.д. директоре именује кандидате који су на научним већима добили већинску подршку својих колега.

Осврћући се на конкретне примедбе МАСА, Министарство је саопштило да одредбе које су везане за избор директора и управних одбора института у новом Закону о науци и истраживањима нису мењане у односу на Закон о научноистраживачкој делатности из 2005. године.

“За време мандата ове владе, у мрежи од 59 института, именовани су председници и чланови управних одбора 40 института чији је оснивач Република, и изабрано, односно, именовано више од 50 директора института, од којих су само три директора у статусу вршиоца дужности, чиме је мрежа института суштински ојачана, а институционални капацитети и аутономија додатно оснажени. У потпуности је у свим prеthodnim ситуацијама, а преко управних одбора, поштована законска процедура избора директора, која укључује јавне конкурсе” - пише у саопштењу.

Успостављањем Фонда за науку одвојено је креирање научних политика од селекције и додељивања компететивних научно истраживачких пројеката и праћења њихове реализације. На овај начин, тврде из Министарства, загарантована је суштинска аутономија научно-истраживачког рада институција, али и појединаца. Програми Фонда предвиђају и подршку иницијативама које долазе из саме академске заједнице. С друге стране, кроз Закон о науци и истраживањима, увођењем институционалног финансирања, елиминисана је неизвесност у раду и омогућено вишегодишње планирање активности. Сигурно финансирање, уз квалитетан законодавни оквир, је гарант стручног, независног и непристрасног рада наших научноистраживачких институција, закључују у саопштењу из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) формирана је с циљем да под окриљем отворене мрежне организације окупи све припаднике академске заједнице који су спремни да се ангажују на јачању гласа струке, кроз залагање за конзистентну примену основних принципа академског рада и њихову одбрану кад су угрожени. МАСА се залаже за поштовање принципа аутономије универзитета, честитости, солидарности, слободе критичког мишљења, јавности и транспарентности и друштвене одговорности у академској заједници.

Д. Д.