Никола Срдић и Александар Остојић: Ово је сада наша одговорност

До сада су организовали четири јавне дискусије у Србији, а покретачи су најпре студенти са Универзитета у Новом Саду међу којима су студент Пројектног менаџмента на ФТН-у Никола Срдић (28) и студент Филозофије на Филозофском факултету Александар Остојић (28).

- Сам Нацрт закона предвиђа решења за одређене недостатке у правним оквирима студентског организовања - објашњава Никола. - Постоје четири ентитета студентског организовања и активизма: студентска представничка тела (Парламенти), организације, медији и конференције, и за сада су препозната само два (представничка тела и конференције), а у пракси се показало да то није довољно добро уређено јер имамо поприлично нефункционалне Парламенте.

Једна од занимљивости је то што је довољно да 3-5 одсто студената изађе на изборе за Парламент да би они били валидни, а у другом кругу може и само пет студената да изађе и гласа. У пракси, Парламенти могу да се баве свиме што им падне на памет, а они, као представничка тела, треба да се баве суштинским питањима у вези са квалитетом наставног процеса, различитим стварима за функционисање факултета, све оно што се директно тиче студената. Болоњски процес предвиђа учешће студената као једини гарант дугорочног унапређења високог образовања.

Који су кључни недостаци тренутног закона?

Никола: Кључни недостаци су управо ти - мањак препознатости студентских ентитета. Имамо ситуацију где ови, који су препознати, немају капацитет да се баве ни основним питањима, док се види тенденција да се баве разним другим стварима, а рад им је нетранспарентан.

Александар:  Путем Закона о високом образовању уређене су неке одредбе које се тичу студентског организовања, али нису ни изблиза довољно добре и широке да би уредиле тај аспект. Поента је транспарентност, чиме ће порасти и квалитет. Реч је о јавним изборима, Парламенти морају јавно да одговарају о ономе што раде.

Никола: На основу тога можеш да вреднујеш њихов рад. С друге стране, идеја је да се направи регистар на свакој високошколској установи где ће се према одређеним критеријумима регистровати организације и студентска гласила, а факултети ће имати увид у то с којим организацијама комуницирају, које делају и којима су дозволили да буду ту. Министарство просвете је указало на проблем непостојања јединствене базе свих организација, а имају конкурсе за дотације удружењима за реализацију различитих активности, што је неуређен систем и имају проблем да селектују и препознају квалитетне организације.

Да ли је то, онда, прилика за разне малверзације и лоше коришћење организација?

Александар: Наравно да јесте. Постоје два начина да се чита неки закон: да се поштује све што у њему пише или да се уради све оно што у закону не пише. Каква год да се донесе систематизација, увек ће постојати начин да се она мимоиђе, само што је у тренутној ситуацији то екстремно олакшано. Ако макар мало отежамо тај приступ, отворићемо врата неким квалитетнијим и продуктивнијим људима који ће бити ту ради општег циља.

Шта вам улива наду да ће ваша прича отежати те малверзације?

Александар: Ми смо имали јавне дискусије и разговоре у четири града и чули смо многа мишљења. Покушали смо да смањимо уплит страначке политике у организације, али је то немогуће јер не можеш никоме забранити да се учлани, а не можеш ни да знаш да ли је неко учлањен. Зато је важна та транспарентност. Не желим да кажем да су студенти само незаинтереосвани. Јесу, али то не треба да буде коначни закључак, већ почетак решавања проблема.

Колико су заиста такви, незаинтересовани?

Александар: Не бих волео да тако почнем причу и да доносим суд. Довољно ми говори ситуација да је излазност на неким факултетима три одсто. Када узмемо да је половина њих буквално довучена на гласање, јасно је да су млади створили анимозитет према свему томе, можда и с правом, али то је оно што не доприноси квалитетном студентском животу. Овим покушавамо да укључимо што више људи. Ми смо отворени за све критике и предлоге. Ствара се лош однос и негативна конкуренција између студената и организација.

Никола: Сам закон је много приоритетнији. О томе се не прича и одуговлачи још од 2015. године када је најављно да ће бити формирана радна група за креирање тог Нацрта. Од тада, 2016. смо ми иницирали и покренули причу, Министарство нас је подржало и онда смо кренули да водимо тај процес прављења Предлога који има за циљ да укључи што више људи. Ми бисмо подржали било коју иницијативу, али других, нажалост, нема. Ми сад шаљемо Министарству резултате нашег дугогодишњег рада са свим коментарима, али је и даље могуће да нам студенти пошаљу додатне предлоге ([email protected]).

Александар: Није ствар у томе ко је бољи, јачи, већи, већ шта је најбоље за студенте и њихове инетересе. Ми ћемо први подржати СКОНУС ако изађу са својим предлозима, па да упоредимо и пронађемо заједничка решења. Многе коментаре које смо добили убацили смо у Предлог. Желимо да подстакнемо сарадњу.

Да ли имате неки рок, односно неку годину за коју очекујете да ће ова мисија достићи свој циљ и почети да се примењује у пракси?

Александар: Следеће године.

Као што ћемо следеће године бити и милионери, је л’ да?

Александар: Да, да... Ми се надамо да ће у најреалнијем року то све бити решено. Ми бисмо били задовољни да закон прође и да постоји тај неки први корак. Мађарска је пре 10-15 година била у истом проблему у којем смо ми сада...

Никола: А данас имају право да ставе вето на неке одлуке Министарства. Види се да се систематизацијом унапредио положај стдудената и њиховог живота.

Зашто је уопште важно бити део студентског организовања?

Александар: Симпатично и симптоматично се данас поставља то питање, будући да се некада подразумевало да се сваки члан друштва бави политиком, притом не причам о страначкој политици. У Грчкој је идиотес био онај ко није учествовао у друштвеном животу. Овде људи не раздвајају политику и страначку политику. Мисле да је свако политичко деловање истовремено и страначко. А само бављењем политиком можемо поспешити ситуацију нашег друштва. Не може бити неважно.

С обзиром на то да сте при крају студирања, какву ви личну корист имате из целе ове приче?

Никола: Све што радимо праћено је личним интересом. Ја сам кроз тај ангажман стекао познанства и пријатељства у више од 100 земаља. Тренутно сам координатор канцеларије за међународну сарадњу СУС. У Русију смо ишли и сами платили превоз, а организатори су нам све остало обезбедили. Тамо смо успели да направимо сарадњу са седам региона и њиховим универзитетима и да добијемо стипендије за око 500 студената. Отишли смо од свог новца а направили потенцијални бенефит за наше младе.

Александар: Мислим да је погрешно размишљати на начин да желимо да остваримо личне циљеве преко неких друштвених. Једноставно, један је пут, а лични циљ мора да се подудара са јавним, уколико постоји самосвест. Да, ја ћу завршити факултет, али ће моје дете сутра ту студирати, моји млађи пријатељи, суграђани,... Мора се осећати одговорност, а ово је сада наша одговорност. Хајде да видим шта је у мојој моћи да учиним.

Леа Радловачки