Неуролингвистичко програмирање – од лингвистике до животног стила
У поплави гуру савета о самопомоћи и самоспознаји, који се граниче с натприродним, програм неуролингвистичког програмирања изазвао је пажњу лингвиста и психолога, који су повезали начин на који изражавамо своје мисли са животним стилом и ставовима и утврдили нека правила за разбијање лингвистичко-психолошких образаца којима дефинишемо себе, и тиме отварамо врата саговорницима да нас посматрају само из једне визуре.
Неуролинлингвистичко програмирање обухвата низ вештина, техника и модела уз помоћ којих активно можете да користите ум, емоције и тело како бисте успешно комуницирали са собом, али и са другим људима – каже НЛП коуч др Драгана Ћорић, доценткиња Правног факултета Универзитета у Новом Саду. - НЛП тражи везе између речи и ефекат које оне постижу, учећи нас како да променом фраза и израза променимо начин на који гледамо на себе и свет, а тиме и како нас други посматрају.
Методу неуролингвиситчког програмирања осмислили су и развили 70-их година 20. века Ричард Бандлер – математичар и психолог и Џон Грајндер – универзитетски професор лингвистике на Универзитету Санта Круз у Калифорнији (САД). Почело је као истраживање на тему кључних разлика између успешних и мање успешних људи. Проучавали су како успешни људи комуницирају, како се мотивишу, како доносе одлуке, како уче, а основна идеја иза овакве анализе је да је могуће идентификовати обрасце размишљања и понашања успешних појединаца, као и да је ове обрасце могуће научити, применити и тиме променити поглед на себе, али и поглед стварности на нас.
- НЛП користи различите технике - перцепцијске, бихевиоралне и комуникационе, како би научио људа да овладају променама у начину размишљања и понашања. Он не води тај процес, већ је ту само да усмерава клијента, да га врати на “тему”, бележећи успут, попут алгоритма, начин на који је клијент долазио до неких закључака, фразе које је изговарао, начин на који је седео и како се понашао уопште. Коуч у том смислу користи искључиво речи које изговори клијент, и усмерава га у разним правцима, како би сам дошао до закључка о ствари која га мучи или окупира. Ову технику најчешће користе пословни људи, кад желе да промене начин на који реагују на стрес на послу или се налазе на пословној прекретници, али је делотворна и у другим случајевима – каже др Ћорић.
Оваква врста вођене самоспознаје највише одговара људима који нису навикли да слушају савете, који су научили да држе конце живота у својим рукама, и желе да до важних закључака сами дођу. Коуч је ту само да их наводи на то како да разбију условљене језичке обрасце попут “ја то никад нисам радио” или “мене нико од колега не поштује”.
Једна од НЛП теза је да само десет посто стварности чини оно што се стварно догађа, а да је преосталих 90 посто наш доживљај, односно наша интерпретација стварности. Начин на који наш ум види стварност великим делом утиче на квалитет нашег живота.
- Како кажу НЛП практичари, ако прихватимо ову тезу, схватићемо да догађаје ретко можемо мењати, али можемо да мењамо своје реакције на те догађаје. Тако научимо да нам живот увек нуди избор и да је на нама да научимо да изаберемо оно што је за нас најбоље – каже др Драгана Ћорић.
Како каже Драгана Ћорић, са другим људима комуницирамо путем чула вида, слуха, додира, мириса и укуса, и на основу тих информација стварамо сопствену стварност. Огромну количину информација наш мозак обрађује одвајањем оног што је за нас битно од небитног, стварајући мисли, расположење, ставове, понашање и моделе комуникације. Начин на који мозак прима, обрађује и складишти информације је наш доживљај реалности, односно, како кажу НЛП коучеви, интерна мапа света. Свачија мапа је јединствена, нека врста поједностављене слике света, због чега и кажемо да мапа (слика света) није територија (свет), баш као што и карта света није исто што и свет.
- Програмирани смо да се понашамо и размишљамо на одређени начин и, ако нам ти обрасци не помажу у креирању бољег и квалитетнијег, требало би их променити. Често у изражавању користимо изразе који означавају нешто коначно или апсолутно, и тиме практично “запечатимо” начин на који видимо свет и на који свет види нас. Тинејџери често кажу “мене нико не воли”, и потребно је спровести их кроз процес анализе тога што су рекли. Тим рашчлањивањем побијамо овакве тврдње и разбијамо уверења која нас практично спутавају – каже др Ћорић.
Важно је знати да се НЛП користи као метода личног развоја, за развијање способности које човек има и превладавање ограничења која га муче целог одраслог живота. Помаже јачању самопоуздања и учењу вештина комуникације, па не чуди зато да су клијенти НЛП коучева најчешће људи из пословног света. Технике усмеравања ка циљу и оном што нам је битно помажу и код лакшег превазилажења стресних ситуација, али и као метода којом се помаже при лечењу разних врста фобија, анксиозности, страхова, страха од јавног наступа, наравно, уз сарадњу са психолозима и психијатрима када су психички поремећаји у питању.
И. Вујанов