Neurolingvističko programiranje – od lingvistike do životnog stila
U poplavi guru saveta o samopomoći i samospoznaji, koji se graniče s natprirodnim, program neurolingvističkog programiranja izazvao je pažnju lingvista i psihologa, koji su povezali način na koji izražavamo svoje misli sa životnim stilom i stavovima i utvrdili neka pravila za razbijanje lingvističko-psiholoških obrazaca kojima definišemo sebe, i time otvaramo vrata sagovornicima da nas posmatraju samo iz jedne vizure.
Neurolinlingvističko programiranje obuhvata niz veština, tehnika i modela uz pomoć kojih aktivno možete da koristite um, emocije i telo kako biste uspešno komunicirali sa sobom, ali i sa drugim ljudima – kaže NLP kouč dr Dragana Ćorić, docentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. - NLP traži veze između reči i efekat koje one postižu, učeći nas kako da promenom fraza i izraza promenimo način na koji gledamo na sebe i svet, a time i kako nas drugi posmatraju.
Metodu neurolingvisitčkog programiranja osmislili su i razvili 70-ih godina 20. veka Ričard Bandler – matematičar i psiholog i Džon Grajnder – univerzitetski profesor lingvistike na Univerzitetu Santa Kruz u Kaliforniji (SAD). Počelo je kao istraživanje na temu ključnih razlika između uspešnih i manje uspešnih ljudi. Proučavali su kako uspešni ljudi komuniciraju, kako se motivišu, kako donose odluke, kako uče, a osnovna ideja iza ovakve analize je da je moguće identifikovati obrasce razmišljanja i ponašanja uspešnih pojedinaca, kao i da je ove obrasce moguće naučiti, primeniti i time promeniti pogled na sebe, ali i pogled stvarnosti na nas.
- NLP koristi različite tehnike - percepcijske, bihevioralne i komunikacione, kako bi naučio ljuda da ovladaju promenama u načinu razmišljanja i ponašanja. On ne vodi taj proces, već je tu samo da usmerava klijenta, da ga vrati na “temu”, beležeći usput, poput algoritma, način na koji je klijent dolazio do nekih zaključaka, fraze koje je izgovarao, način na koji je sedeo i kako se ponašao uopšte. Kouč u tom smislu koristi isključivo reči koje izgovori klijent, i usmerava ga u raznim pravcima, kako bi sam došao do zaključka o stvari koja ga muči ili okupira. Ovu tehniku najčešće koriste poslovni ljudi, kad žele da promene način na koji reaguju na stres na poslu ili se nalaze na poslovnoj prekretnici, ali je delotvorna i u drugim slučajevima – kaže dr Ćorić.
Ovakva vrsta vođene samospoznaje najviše odgovara ljudima koji nisu navikli da slušaju savete, koji su naučili da drže konce života u svojim rukama, i žele da do važnih zaključaka sami dođu. Kouč je tu samo da ih navodi na to kako da razbiju uslovljene jezičke obrasce poput “ja to nikad nisam radio” ili “mene niko od kolega ne poštuje”.
Jedna od NLP teza je da samo deset posto stvarnosti čini ono što se stvarno događa, a da je preostalih 90 posto naš doživljaj, odnosno naša interpretacija stvarnosti. Način na koji naš um vidi stvarnost velikim delom utiče na kvalitet našeg života.
- Kako kažu NLP praktičari, ako prihvatimo ovu tezu, shvatićemo da događaje retko možemo menjati, ali možemo da menjamo svoje reakcije na te događaje. Tako naučimo da nam život uvek nudi izbor i da je na nama da naučimo da izaberemo ono što je za nas najbolje – kaže dr Dragana Ćorić.
Kako kaže Dragana Ćorić, sa drugim ljudima komuniciramo putem čula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa, i na osnovu tih informacija stvaramo sopstvenu stvarnost. Ogromnu količinu informacija naš mozak obrađuje odvajanjem onog što je za nas bitno od nebitnog, stvarajući misli, raspoloženje, stavove, ponašanje i modele komunikacije. Način na koji mozak prima, obrađuje i skladišti informacije je naš doživljaj realnosti, odnosno, kako kažu NLP koučevi, interna mapa sveta. Svačija mapa je jedinstvena, neka vrsta pojednostavljene slike sveta, zbog čega i kažemo da mapa (slika sveta) nije teritorija (svet), baš kao što i karta sveta nije isto što i svet.
- Programirani smo da se ponašamo i razmišljamo na određeni način i, ako nam ti obrasci ne pomažu u kreiranju boljeg i kvalitetnijeg, trebalo bi ih promeniti. Često u izražavanju koristimo izraze koji označavaju nešto konačno ili apsolutno, i time praktično “zapečatimo” način na koji vidimo svet i na koji svet vidi nas. Tinejdžeri često kažu “mene niko ne voli”, i potrebno je sprovesti ih kroz proces analize toga što su rekli. Tim raščlanjivanjem pobijamo ovakve tvrdnje i razbijamo uverenja koja nas praktično sputavaju – kaže dr Ćorić.
Važno je znati da se NLP koristi kao metoda ličnog razvoja, za razvijanje sposobnosti koje čovek ima i prevladavanje ograničenja koja ga muče celog odraslog života. Pomaže jačanju samopouzdanja i učenju veština komunikacije, pa ne čudi zato da su klijenti NLP koučeva najčešće ljudi iz poslovnog sveta. Tehnike usmeravanja ka cilju i onom što nam je bitno pomažu i kod lakšeg prevazilaženja stresnih situacija, ali i kao metoda kojom se pomaže pri lečenju raznih vrsta fobija, anksioznosti, strahova, straha od javnog nastupa, naravno, uz saradnju sa psiholozima i psihijatrima kada su psihički poremećaji u pitanju.
I. Vujanov