Несаница најављује Паркинсонову болест

Најчешћи су поремећаја покрета. У почетку је карактеристичан  једнострани тремор (доминантно у мировању), укоченост (ригор), успореност (брадикинезија), као и нестабилност, која је последица оштећења тзв. постуралних рефлекса. Нажалост, много мање пажње се посвећује тзв. немоторичким симптомима, који су, иако једнако важни и неугодни за болесника, веома често непознати и непрепознати, па због тога и нелечени.

Депресија се појављује и знатно пре појаве првих моторичких симптома. Неретко су код пацијената присутни и анксиозност и страх па је битно благовремено их препознати и адекватно третирати. Ако се појави општи умор и губитак енергије, важно је дневни ритам прилагодити фазама болести, спроводити редовну физичку активност и шетњу, али добар ефекат пружају и јога, таи-чи, плес, музикотерапија... Понекад се поремети и контрола импулса, што доводи до зависности од коцкања, игара на срећу, компулзивне куповине, преједања...

Когнитивне сметње, попут деменције, симтоми су већ узнапредовале фазе болести, а блажих поремећаја има и раније. Халуцинације се могу појавити с напредовањем болести, али и као нуспојава појединих лекова.

Опстипација је учестала код Паркинсонове болести. Због тога је важно да се пацијент едукује и подстакне столицу општим мерама и природним средствима, попут узимања више течности, сувих шљива и смокава, планинског чаја или киселе јабуке у вечерњим сатима, као и редовним вежбањем. За проблеме с мокрењем битна је и превенција уринарних инфекција.

Ослабљен њух је чест и годинама пре него што се успостави дијагноза. Често је присутно и појачано лучење пљувачке, а код неких оболелих знојење, поремећај гутања, као и спавања. Појачана дневна поспаност је последица лоше проспаване ноћи због различитих разлога или је последица одређених медикамената и њиховог седативног дејства.

Љ. Петровић