Народна библиотека Србије: Депои препуни, нема светла ни вентилације

Несрећа у којој су два радника изгубила живот, проверавајући инсталације пре доласка инспекције противпожарне заштите, уплашила је запослене у магацину и депоима, који већ неколико година покушавају да укажу на немогуће услове у којима раде и у којима се држи наше архивско благо. Водити рачуна о вредним примерцима у просторијама без светла и вентилације, без клима уређаја а до скоро и без грејања, уопште није лако.

Народна библиотека више нема места за смештај грађе! Знало се то поодавно, сад је дошло до дувара. Нема даље, написала је крајем маја на Твитеру Валентина Бранковић, запослена у Народној библиотеци Србије на пословима каталогизације серијских публикација. Овај апел запослених после трагедије добија нову димензију.

Сада је безбедносна ситуација још гора, рекла је Валентина.

Како је додала, тамо нема вентилације, температура је виша од четрдесет степени и лети и зими, нема ваздуха, нема светла, све је пуно грађом поред зида, по поду, свуда.

Колеге раде у немогућим условима, без светла и ваздуха. Како истиче, у питању је огроман фонд од скоро пет милиона јединица (ту су смештене књиге, али и новине, часописи, некњижна грађа, плакати, разгледнице, ноте, фотографије). Све је то смештено на три нивоа у магацину величине 80 Х 40 метара, кажу запослени.

Историчар Љубомир Бранковић, руководилац Одељења за чување и приступ фондовима Народне библиотеке Србије, још пре неколико година говорио је да је ситуација тешка.

Реконструкција библиотеке је завршена, али депои њом нису били обухваћени. Увек је нешто било прече и важније. Нема расхладних уређаја, ваздух добијамо удувавањем, а човек се с временом и на то навикне, говорио је Бранковић, истичући да се у депоима чувају музејски примерци, сва периодична и монографска издања која су или штампана у Србији или се садржински односе на Србију и српски народ.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је налог установама културе и информисања чији је оснивач Република Србија за ванредну контролу свих система заштите имовине и лица, нарочито противпожарних и клима уређаја. Налаже се и хитна израда акта о процени ризика у установама које досад то нису учиниле. Министарство препоручује да исте мере предузму и установе под ингеренцијом Града Београда и јединица локалне самоуправе, с уверењем да трагични инцидент у Народној библиотеци мора да послужи као снажна опомена за доследну примену законских мера у заштити људи и добара.

Законом о планирању и изградњи предвиђени су начини на који се објекат гради, реконструише и адаптира. Њиме се прописује и додатна документација потребна да би објекат добио употребну дозволу. Министар Вукосављевић позива се на Закон донет 2013. године којим је свим субјектима дао рок од годину дана да се усагласе с његовим одредбама.

Сигурност, односно безбедност у свим организацијама, па и онима које су од значаја за Србију, регулише се интерним актима који морају бити усклађени с екстерном правном регулативом, законима и подзаконским актима. Генерално, област безбедности у Србији законодавно је уређена, али је спорна имплементација, каже Владимир Лукић, директор фирме “Специал secyrity”, која се бави анализом ризика и педлогом мера за унапређење безбедносног стања у компанијама и јавним установама. Како додаје, протоколи, односно безбедносне процедуре дефинишу се кроз један или више интерних аката План или Правила заштите од пожара - област заштите од пожара, Акт о процени ризика - област безбедности и здравља на раду, Акт о процени ризика у заштити лица, имовине и пословања и План обезбеђења - из области заштите лица имовине и пословања, Процена угрожености и План заштите и спасавања - област ванредних ситуација, као и друга документа која зависе од специфичности делатности јавне установе).

Народна библиотека има и највећу збирку књига (10.000) и часописа (3.000) на Балкану на Брајевом писму. Проблем је, поред недостатка простора и неадекватног чувања грађе, и у неодрађеној дигитализацији, чији би се рад с најсавременијим уређајима одвијао деценију и по.

Али, макар бисмо имали сачувану грађу у установи која памти и изливање канализације па чак и уништавање грађе.

За све области постоје лиценце које издаје МУП (обезбеђење, заштита од пожара, ванредне ситуације) или Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (безбеденост и здравље на раду), закључује Лукић.

Министар Вукосављевић покренуо је велико спремање у овој области, обавезујући установе да израде додатна акта ако их још нису донеле, а начин њихове израде стриктно је дефинисан. Ова акта обједињују, контролишу и анализирају стање ризика у 11 области и предлажу или налажу мере, али како је то део унутрашњег документа фирме, нико практично није у обавези да те мере и спроводи, све док не дође спољна контрола. А управо то наложио је министар Вукосављевић.

За кршење законске регулативе предвиђене су казне, односе се на физичка лица која се не придржавају прописаног, обавезно за правна лица, па и све јавне установе, а често је предвиђено изрицање кумулативне казне и за одговорно лице: директора или управника, каже Владимир Лукић. Још само да почне и да се спроводи.

Ивана Вујанов