Narodna biblioteka Srbije: Depoi prepuni, nema svetla ni ventilacije
NOVI SAD: Krajem maja 2011. godine obnovljeno je šest hiljada kvadrata korisničkog dela Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, na šta je utrošeno 4,3 miliona evra.
Nesreća u kojoj su dva radnika izgubila život, proveravajući instalacije pre dolaska inspekcije protivpožarne zaštite, uplašila je zaposlene u magacinu i depoima, koji već nekoliko godina pokušavaju da ukažu na nemoguće uslove u kojima rade i u kojima se drži naše arhivsko blago. Voditi računa o vrednim primercima u prostorijama bez svetla i ventilacije, bez klima uređaja a do skoro i bez grejanja, uopšte nije lako.
Narodna biblioteka više nema mesta za smeštaj građe! Znalo se to poodavno, sad je došlo do duvara. Nema dalje, napisala je krajem maja na Tviteru Valentina Branković, zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije na poslovima katalogizacije serijskih publikacija. Ovaj apel zaposlenih posle tragedije dobija novu dimenziju.
Sada je bezbednosna situacija još gora, rekla je Valentina.
Kako je dodala, tamo nema ventilacije, temperatura je viša od četrdeset stepeni i leti i zimi, nema vazduha, nema svetla, sve je puno građom pored zida, po podu, svuda.
Kolege rade u nemogućim uslovima, bez svetla i vazduha. Kako ističe, u pitanju je ogroman fond od skoro pet miliona jedinica (tu su smeštene knjige, ali i novine, časopisi, neknjižna građa, plakati, razglednice, note, fotografije). Sve je to smešteno na tri nivoa u magacinu veličine 80 H 40 metara, kažu zaposleni.
Istoričar Ljubomir Branković, rukovodilac Odeljenja za čuvanje i pristup fondovima Narodne biblioteke Srbije, još pre nekoliko godina govorio je da je situacija teška.
Rekonstrukcija biblioteke je završena, ali depoi njom nisu bili obuhvaćeni. Uvek je nešto bilo preče i važnije. Nema rashladnih uređaja, vazduh dobijamo uduvavanjem, a čovek se s vremenom i na to navikne, govorio je Branković, ističući da se u depoima čuvaju muzejski primerci, sva periodična i monografska izdanja koja su ili štampana u Srbiji ili se sadržinski odnose na Srbiju i srpski narod.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uputio je nalog ustanovama kulture i informisanja čiji je osnivač Republika Srbija za vanrednu kontrolu svih sistema zaštite imovine i lica, naročito protivpožarnih i klima uređaja. Nalaže se i hitna izrada akta o proceni rizika u ustanovama koje dosad to nisu učinile. Ministarstvo preporučuje da iste mere preduzmu i ustanove pod ingerencijom Grada Beograda i jedinica lokalne samouprave, s uverenjem da tragični incident u Narodnoj biblioteci mora da posluži kao snažna opomena za doslednu primenu zakonskih mera u zaštiti ljudi i dobara.
Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeni su načini na koji se objekat gradi, rekonstruiše i adaptira. Njime se propisuje i dodatna dokumentacija potrebna da bi objekat dobio upotrebnu dozvolu. Ministar Vukosavljević poziva se na Zakon donet 2013. godine kojim je svim subjektima dao rok od godinu dana da se usaglase s njegovim odredbama.
Sigurnost, odnosno bezbednost u svim organizacijama, pa i onima koje su od značaja za Srbiju, reguliše se internim aktima koji moraju biti usklađeni s eksternom pravnom regulativom, zakonima i podzakonskim aktima. Generalno, oblast bezbednosti u Srbiji zakonodavno je uređena, ali je sporna implementacija, kaže Vladimir Lukić, direktor firme “Special secyrity”, koja se bavi analizom rizika i pedlogom mera za unapređenje bezbednosnog stanja u kompanijama i javnim ustanovama. Kako dodaje, protokoli, odnosno bezbednosne procedure definišu se kroz jedan ili više internih akata Plan ili Pravila zaštite od požara - oblast zaštite od požara, Akt o proceni rizika - oblast bezbednosti i zdravlja na radu, Akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja i Plan obezbeđenja - iz oblasti zaštite lica imovine i poslovanja, Procena ugroženosti i Plan zaštite i spasavanja - oblast vanrednih situacija, kao i druga dokumenta koja zavise od specifičnosti delatnosti javne ustanove).
Narodna biblioteka ima i najveću zbirku knjiga (10.000) i časopisa (3.000) na Balkanu na Brajevom pismu. Problem je, pored nedostatka prostora i neadekvatnog čuvanja građe, i u neodrađenoj digitalizaciji, čiji bi se rad s najsavremenijim uređajima odvijao deceniju i po.
Ali, makar bismo imali sačuvanu građu u ustanovi koja pamti i izlivanje kanalizacije pa čak i uništavanje građe.
Za sve oblasti postoje licence koje izdaje MUP (obezbeđenje, zaštita od požara, vanredne situacije) ili Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (bezbedenost i zdravlje na radu), zaključuje Lukić.
Ministar Vukosavljević pokrenuo je veliko spremanje u ovoj oblasti, obavezujući ustanove da izrade dodatna akta ako ih još nisu donele, a način njihove izrade striktno je definisan. Ova akta objedinjuju, kontrolišu i analiziraju stanje rizika u 11 oblasti i predlažu ili nalažu mere, ali kako je to deo unutrašnjeg dokumenta firme, niko praktično nije u obavezi da te mere i sprovodi, sve dok ne dođe spoljna kontrola. A upravo to naložio je ministar Vukosavljević.
Za kršenje zakonske regulative predviđene su kazne, odnose se na fizička lica koja se ne pridržavaju propisanog, obavezno za pravna lica, pa i sve javne ustanove, a često je predviđeno izricanje kumulativne kazne i za odgovorno lice: direktora ili upravnika, kaže Vladimir Lukić. Još samo da počne i da se sprovodi.
Ivana Vujanov