НАЛЕД: Више од половине грађана задовољно квалитетом здравствених услуга

На лошу организацију здравствних установа жали се близу две трећине грађана, а трећина грађана као проблеме примећује недостатак стручних кадрова и недовољну мотивисаност здравствених радника, показало је истраживање.

Подаци показују и да 45 одсто лекара наводи да у наредних пет година планира да остане да ради искључиво у државном здравственом сектору, а  сваки десети лекар планира одлазак у иностранство у наредних пет година.

Министарка здравља Даница Грујичић истакла је да је највећи проблем у државном здравству организација.

"Организација захтева пуно времена, она се не види, а њене резултате можете да видите тек за две три године када се исто овако испитивање буде спровело, након чега може да се види где смо отишли у односу на данашњи тренутак", рекла је Грујичић.

Она је додала да у здравству има превише папирологије, као и да доктори морају паралелно да раде на компјутеру и уписују у картон информације о пацијенту.

"Ја се надам да ће се новим Законом о здравственој документацији то потпуно изгубити. Оно што се мени у овом тренутку у вођењу електронске документације не допада јесте недовољна заштићеност података, сви знате да су здравствени подаци о сваком пацијенту најосетљивији подаци и то мора бити апсолутно заштићено", навела је Грујичић.

Она је рекла да у електронском картону пацијента треба да буду отпусне листе, налази специјалиста по гранама у зависности од тога где је упућиван пацијент, као и списак лекова.

Истраживач из ИПСОС-а Марија Врањанац навела је да је према подацима задовољство здравственим системом најизраженије код старијих грађана, док је незадовољство веће код млађе популације, нарочито код грађана од 30 до 40 година.

Врањанац је рекла да је истраживање показало да су грађани оптерећени административном документацијом, коју у папирном облику морају да носе на даље прегледе.

"Дакле 54 одсто оних који су у последњих година посећивали државне здравствене установе каже да готово увек или углавном носи prеthodnu здравствену документацију у папиру, јер њихов лекар не може да је види у електронском систему", навела је Врањанац.

Менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Мирослава Крстић изнела је да се 32 одсто лекара који су учествовали у истраживању изјаснило да све ради дигитално, а 68 одсто лекара и даље у свакодневном раду на неки начин користи папирну документацију.

Како је навела Крстић, лекари су рекли да су највећи проблеми у здравству преоптерећеност медицинског особља, ниске зараде, као и превише администрације и папирологије.

Програмски директор НАЛЕД-а Јелена Бојовић указала је да су приоритети НАЛЕД-а  успостављање јединственог електронског картона, даљи рад на успостављању система е-рецепт, е-боловање, као и даље успостављање е-упута.

"Морам да истакнем и сам даљи рад на унапређењу одобрења лекова, јако нам је битно да су лекови доступни нашим грађанима", истакла је Бојовић.

В.Д шефа мисије УСАИД-А Маркхам Исом истакао је да верује да ће резултати истраживања бити корисни Министарству здравља да настави имплементацију и развој електронског здравственог система.

"Транзиција у дигиталне системе увек захтева велики рад, инвестиције и време. Овде сам да вам кажем да не будете обесхрабрени када се сусретнете са различитим изазовима на путу. Као што волим да кажем мојим колегама, заврните рукаве и припремите се за тежак посао како би прешли у следећу фазу", оценио је ИСОМ. 

Око 20 одсто грађана оценило је да су здравствени радници преоптерећени, а сличан проценат сматра да у здравству има корупције, као и превише администрације и папирологије.

У већини случајева термин за преглед код лекара специјалисте буде заказана у року од 30 дана, а сваки трећи пацијент у просеку чека дуже.

Истраживање је показало и да се грађани када желе да закажу преглед код изабраног лекара најчешће опредељују да лично оду у дом здравља или закажу телефоном, а тек седам одсто грађана прегледе заказује преко онлајн сервиса.

Истраживање је показало и да двоје од петоро грађана Србије поседује налог на порталу е-Управа, а када је реч о дигиталним сервисима и здравству, грађанима је најпознатији е-Рецепт за који је више од две трећине грађана чуло и зна чему служи.

Истраживање где су испитаници били лекари показује да 38 одсто лекара наводи да нису довољно обучени за рад на дигиталним сервисима, а 81 одсто њих каже да би им организовање додатних обука за коришћење дигиталних сервиса било корисно.

Велика већина специјалиста, 82 одсто, сматра да би пацијенте требало директно упућивати другим лекарима специјалистима, без поновног одласка код њиховог изабраног лекара, док мање од петине има супротно мишљење.

Истраживање НАЛЕД-а "Задовољство грађана и лекара здравственим системом" спроведено је у марту месецу на узорку од 1010 грађана и они су испитивани телефонским и онлајн путем, док је у истраживању лекара учествовало 1526 њих са територије Србије у периоду од 7. до 17. марта, а метод прикупљања података је био онлајн анкета.