НАЈБОЉИ ЕВРОПСКИ УЏБЕНИК „Путовање у средиште приче” Анђелке Ружић
У жељи да напише приручник који ће старијим основцима заинтересованим за читање и писање омогућити да завире у свет књижевности из нове перспективе и на тај начин открију најважније тајне списатељског заната, настало је „Путовање у средиште приче” Анђелке Ружић
. Осим што је крајем 2022. године веома брзо привукло велику пажњу деце, наставника и родитеља, на овогодишњем Франкфуртском сајму књига освојило је награду Најбољи европски uybеnik, у категорији уџбеника за основну школу.
– Како чин писања доживљавам као преплитање различитих креативних токова (и мисли и емоција), било ми је важно да сам приручник има разиграну форму – каже за „Дневник” Анђелка Ружић, професорка српског језика и књижевности и уредница у ИК „Креативни центар”. – Трудила сам се да тон не буде претерано формалан нити предавачки, већ охрабрујућ и подстицајан, а како читаоце све време доживљавам као саговорнике, често је присутно и директно обраћање. Оно представља отворен позив који им упућујем с намером да ми се придруже у игри стварања. С илустратором Младеном Анђелковићем осмислила сам пачворк варијанту изгледа страница, па имамо бројне одломке, цитате и доскочице који употпуњују основни текст, као и илустрације које их прате.
Према ауторкиним речима, читаоци ће у приручнику пронаћи 12 тема које обрађују важна правила везана за писање прича.
– Та правила су илустрована бројним цитатима и одломцима из познатих књига, а питања којима се бавимо односе се на то како настају књижевни ликови, где се крију идеје за писање, како писци плету заплет, шта чини добар почетак и добар крај приче и тако даље. Бавимо се и облицима приповедања, језиком, стилом, као и свим оним корацима које процес писања подразумева: припремом, писањем првог нацрта, а потом и различитим преправкама и корекцијама. Све теме које обрађујемо пропраћене су одговарајућим питањима и задацима за увежбавање вештине писања – објашњава.
Искуство рада у школи свакако јој је дало драгоцене увиде, који се првенствено односе на проблеме у интерпретацији, пријему неког књижевног дела и, наравно, касније на проблеме приликом писања.
– Из ове перспективе морам признати да сам им и ја приступала најчешће традиционално, односно онако како сам научила. Тек ми је уреднички посао, којим се бавим више од двадесет година, омогућио да сагледам процес писања из сасвим друге перспективе, такорећи изнутра. Он је разоткрио све оне постојеће везе, од идеје, преко писања нацрта, до завршног рада на једном тексту и открио тајне заната које овде помињем – додаје.
Према речима саговорнице, добре приче се крију свуда око нас.
– Писац радњу може да смести на палубу неког пиратског брода, у ракету која истражује космос, али и у школско двориште које је ту поред нас. Оно што читаоце интересује јесте јунак и начин на који он пролази кроз неко искушење и авантуру у коју се упустио. То може бити страшан сусрет с морским неманима, али и са неким насилником из краја или, једноставно, лош дан у школи. Шта ће јунак урадити када се нађе пред неким изазовом и уплаши се, то је питање које ћете сусрести у свакој доброј причи. Ми, наравно, навијамо да се он упусти у авантуру, да савлада свој страх, да се на тај начин промени и „порасте”, као, уосталом, и у стварном животу – каже.
Прописани наставни планови и програми не остављају много простора ни наставницима ни ученицима за развијање вештине писања, додаје.
– У школама се углавном бавимо тумачењем књижевних дела и не сагледавамо писање из занатске перспективе. По мом мишљењу, то је једна пасивна позиција у којој већина ученика може једино са стране да посматра стваралачки процес, па се вероватно делом и отуда код деце јавља отпор према прописаној лектири. Ученици који имају склоности ка читању и писању свакако уживају на часовима књижевности. Поред стеченог знања, они интуитивно наслућују одређене законитости књижевног стваралаштва, али остају ускраћени за стварне и конкретне савете којима ће усмерити или поправити своју вештину писања – примећује ауторка.
Омиљена литература
За генерацију Анђелке Ружић незаобилазне су биле књиге из едиције „Плава птица”, које су у то време доносиле најбоље наслове за децу.
– Сигурна сам да би класици међу њима и данас могли да привуку пажњу деце која воле да читају – каже. – Што се тиче савремених писаца, ту су књиге Јасминке Петровић, Дејана Алексића, Иване Нешић… Занимљиво је да нам се поново враћају стрипови у моду, посебно међу млађом читалачком публиком, па могу да препоручим, рецимо, књиге „Лоши момци” и „Олга и тајанствени смрдљиви створ”, која има форму полустрипа.
Упоредо са изласком књиге „Путовање у средиште приче” покренуте су и радионице креативног писања, које се одвијају у простору Клуб-књижаре „Креативног центра” у Београду, а полазници су углавном старији основци који су заинтересовани да унапреде своју вештину писања.
– Уједно се ради и о страственим читачима, па на тим сусретима размењујемо препоруке за читање и коментаришемо поједина дела у веома живој атмосфери – додаје Анђелка Ружић.
С. Милачић