NAJBOLJI EVROPSKI UDŽBENIK „Putovanje u središte priče” Anđelke Ružić

. Osim što je krajem 2022. godine veoma brzo privuklo veliku pažnju dece, nastavnika i roditelja, na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga osvojilo je nagradu Najbolji evropski uybenik, u kategoriji udžbenika za osnovnu školu.

– Kako čin pisanja doživljavam kao preplitanje različitih kreativnih tokova (i misli i emocija), bilo mi je važno da sam priručnik ima razigranu formu – kaže za „Dnevnik” Anđelka Ružić, profesorka srpskog jezika i književnosti i urednica u IK „Kreativni centar”. – Trudila sam se da ton ne bude preterano formalan niti predavački, već ohrabrujuć i podsticajan, a kako čitaoce sve vreme doživljavam kao sagovornike, često je prisutno i  direktno obraćanje. Ono predstavlja otvoren poziv koji im upućujem s namerom da mi se pridruže u igri stvaranja. S ilustratorom Mladenom Anđelkovićem osmislila sam pačvork varijantu izgleda stranica, pa imamo brojne odlomke, citate i doskočice koji upotpunjuju osnovni tekst, kao i ilustracije koje ih prate.

Prema autorkinim rečima, čitaoci će u priručniku pronaći 12 tema koje obrađuju važna pravila vezana za pisanje priča.

– Ta pravila su ilustrovana brojnim citatima i odlomcima iz poznatih knjiga, a pitanja kojima se bavimo odnose se na to kako nastaju književni likovi, gde se kriju ideje za pisanje, kako pisci pletu zaplet, šta čini dobar početak i dobar kraj priče i tako dalje. Bavimo se i oblicima pripovedanja, jezikom, stilom, kao i svim onim koracima koje proces pisanja podrazumeva: pripremom, pisanjem prvog nacrta, a potom i različitim prepravkama i korekcijama. Sve teme koje obrađujemo propraćene su odgovarajućim pitanjima i zadacima za uvežbavanje veštine pisanja – objašnjava.

Iskustvo rada u školi svakako joj je dalo dragocene uvide, koji se prvenstveno odnose na probleme u interpretaciji, prijemu nekog književnog dela i, naravno, kasnije na probleme prilikom pisanja.

– Iz ove perspektive moram priznati da sam im i ja pristupala najčešće tradicionalno, odnosno onako kako sam naučila. Tek mi je urednički posao, kojim se bavim više od dvadeset godina, omogućio da sagledam proces pisanja iz sasvim druge perspektive, takoreći iznutra. On je razotkrio sve one postojeće veze, od ideje, preko pisanja nacrta, do završnog rada na jednom tekstu i otkrio tajne zanata koje ovde pominjem – dodaje.

Prema rečima sagovornice, dobre priče se kriju svuda oko nas.

– Pisac radnju može da smesti na palubu nekog piratskog broda, u raketu koja istražuje kosmos, ali i u školsko dvorište koje je tu pored nas. Ono što čitaoce interesuje jeste junak i način na koji on prolazi kroz neko iskušenje i avanturu u koju se upustio. To može biti strašan susret s morskim nemanima, ali i sa nekim nasilnikom iz kraja ili, jednostavno, loš dan u školi. Šta će junak uraditi kada se nađe pred nekim izazovom i uplaši se, to je pitanje koje ćete susresti u svakoj dobroj priči. Mi, naravno, navijamo da se on upusti u avanturu, da savlada svoj strah, da se na taj način promeni i „poraste”, kao, uostalom, i u stvarnom životu – kaže.

Propisani nastavni planovi i programi ne ostavljaju mnogo prostora ni nastavnicima ni učenicima za razvijanje veštine pisanja, dodaje.

– U školama se uglavnom bavimo tumačenjem književnih dela i ne sagledavamo pisanje iz zanatske perspektive. Po mom mišljenju, to je jedna pasivna pozicija u kojoj većina učenika može jedino sa strane da posmatra stvaralački proces, pa se verovatno delom i otuda kod dece javlja otpor prema propisanoj lektiri. Učenici koji imaju sklonosti ka čitanju i pisanju svakako uživaju na časovima književnosti. Pored stečenog znanja, oni intuitivno naslućuju određene zakonitosti književnog stvaralaštva, ali ostaju uskraćeni za stvarne i konkretne savete kojima će usmeriti ili popraviti svoju veštinu pisanja – primećuje autorka.

Omiljena literatura

Za generaciju Anđelke Ružić nezaobilazne su bile knjige iz edicije „Plava ptica”, koje su u to vreme donosile najbolje naslove za decu.

– Sigurna sam da bi klasici među njima i danas mogli da privuku pažnju dece koja vole da čitaju – kaže. – Što se tiče savremenih pisaca, tu su knjige Jasminke Petrović, Dejana Aleksića, Ivane Nešić… Zanimljivo je da nam se ponovo vraćaju stripovi u modu, posebno među mlađom čitalačkom publikom, pa mogu da preporučim, recimo, knjige „Loši momci” i „Olga i tajanstveni smrdljivi stvor”, koja ima formu polustripa.

Uporedo sa izlaskom knjige „Putovanje u središte priče” pokrenute su i radionice kreativnog pisanja, koje se odvijaju u prostoru Klub-knjižare „Kreativnog centra” u Beogradu, a polaznici su uglavnom stariji osnovci koji su zainteresovani da unaprede svoju veštinu pisanja.

– Ujedno se radi i o strastvenim čitačima, pa na tim susretima razmenjujemo preporuke za čitanje i komentarišemo pojedina dela u veoma živoj atmosferi – dodaje Anđelka Ružić.

        S. Milačić