На сређивање чека 2.500 квадрата у Бетанији

Радови су прекинути пре четири године, а очекује се да ће ускоро бити настављени. Управник Клинике професор др Тихомир Вејновић каже да је завршено око 70 одсто радова у старом породилишту, чија обнова је почела пре десет година.

Захтев за реконструкцију упућен је Фонду за капитална улагања 2007. године и након тога је почела реконструкција са доградњом старог породилишта. У питању је укупно 3.335 квадратних метара, од чега је део завршен, а остало је недовршено 2.500 квадрата. Део где су операционе сале завршен је 2014. године и требало је да све буде готово у наредних годину дана. Међутим, тада се стало и ништа даље није рађено, испричао је др Вејновић и додао како је од Фонда за капитална улагања тражено 277.546.000 динара, што је према тадашњем курсу било безмало 3,5 милиона евра.

Део опреме који је тада купљен и даље стоји у кутијама нераспакован, а ту су болнички кревети, кревети за транспорт пацијената, ситан инвентар, климе, медицинска опрема. Климе су овога лета уградили у операционе сале, а сада траже и сагласност за коришћење најсавременијих болничких кревета који стоје у кутијама. Вејновић наводи да је пре две године, када је постао управник, урађен ванредни попис свег инвентара.

Тада сам се обратио Управи Клиничког центра Војводине и Покрајинском секретаријату за здравство са молбом да се заврши овај део објекта, јер је већи део радова завршен. Међутим, сазнали смо да су у току истражне радње, па је све обустављено. Прошле године је тужилаштво тражило вештачење и вештаци су дошли на Клинику у мају и све до краја септембра су били овде, наводи др Вејновић.

Како објашњава, завршетак радова у Бетанији један је од приоритета Покрајинске владе, које је издвојила и новац за израду документације. Вејновић каже да је обнова Бетаније почела пре две године, када је сређен део породилишта, обновљена купатила, сређене инсталације, те реконструисана такозвана “барака”, како би пацијенткиње имале пристојне услове током боравка у болници.

Војводина има осам породилишта, а у нашем се сваке године роди око 7.000 беба, прошле године је било 6.880. Укупно се годишње у Војводини роди 16.000 беба, што значи да се у осталих седам породилишта роди 9.000 беба. Једино смо породилиште у региону у којем се сваке године повећава број порођаја, а Нови Сад има позитиван природни прираштај већ неколико година, испричао је управник Бетаније.

У приземљу објекта који треба да се заврши биће општа гинекологија и дневна болница, у коју стижу хитни случајеви из домова здравља, општих болница, Ургентног центра, односно све оне жене које имају ванматеричне трудноће, обилна крварења, болове у малој карлици, упалне процесе. Све то сада функционише у “бараци”, које је требало да буде затворена пре десет година, наводи др Вејновић.

Незавршени део зграде има приземље, два спрата и поткровље, које је дозидано и у којем ће бити лекарске собе.

У делу приземља и делу првог спрата биће лабораторија, као и Центар за вантелесну оплодњу, који је сада у приземљу порођајног одељења. На првом спрату ће бити гинеколошко одељење, на око 1.000 квадрата, за смештај гинеколошких пацијенткиња. На другом спрату ће бити интензивна јединица највишег нивоа здравствене заштите, са десет постеља за надзор најтежих пацијенткиња, каже др Вејновић.

Годишње се у Бетанији на одељењу гинекологије уради 850 средњих и великих оперативних захвата, на конзервативној гинекологији и у Дневној болници уради се 1.500, а на одељењу стерилитета, планирања породице и вантелесне оплодње 1.200 операција годишње, као и 5.000 прегледа.

Како је ”Дневник” већ писао, Покрајинска влада обезбедила је 20 милиона динара за израду техничке документације и репројектовање дела зграде Клинике за гинекологију и акушерство. Покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић раније је рекао да је у извештају Сектора за buyеtskе инспекције констатовано како постоји више фактурисаних радова који су исплаћени, а нису изведени, и то у вредности од 250 милиона динара, те да ће након израде документације бити настављени радови, до комплетног завршетка објекта.

Значи да урадимо око 4.000 операција, 1.000 великих и 3.000 мањих и средњих, а све те пацијенткиње су сада у бараци, јер ово крило није завршено. Сада нам следи израда пројекта, како би се видело шта је тачно урађено, а потом и наставак радова. Иако смо се надали да ће тај посао почети ове године, то није могуће, јер је вештачење трајало дуже него што мислили. Радови би могли да буду завршени у року од два до три месеца, јер је тај део зграде одвојен и не би ометао рад на Клиници, а и сви грађевински радови су готови, па ће се радити само унутра, поручио је др Вејновић.

Љ. Петровић