На Опленцу обележено 200 година од смрти Карађорђа
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић предводио је јуче на Опленцу, код Тополе, државну комеморативну церемонију поводом обележавања 200. годишњице од смрти вожда Ђорђа Петровића Карађорђа.
Уз државне и војне почасти, крај саркофага вожда Карађорђа венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола, као и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Министар Ђорђевић поручио је да је на данашњи дан, пре два века, убијен човек који је дао огроман допринос да тешка времена позне турске владавине оду у историју, истакавши да је Карађорђе био и остао синоним за народног вођу, великог борца, идол и инспирација генерацијама које су дошле после њега, и да је сањао снове о поносној и слободној Србији.
Ђорђевић је рекао да се историјски датуми обележавају и да се традиција негује “како бисмо се сећали оних без којих држава коју данас имамо не би могла бити створена”.
- Карађорђе је био и остао синоним за народног вођу, великог борца и идола и инспирације генерацијама које су дошле после њега. Ми знамо да наша држава мора да негује своју традицију, да обележава и сећа се свих за нас важних историјских датума једнако и за данас и за будућност. Овде смо како бисмо га се сетили као и свих других без којих држава коју данас имамо не би могла да буде створена – рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и поручио да је Карађорђе био више од војсковође, зачетник српске државне управе у времену кад су се оснивали судови, поште, војска и школе.
Министар Ђорђевић је обраћање закључио речима да упркос томе што је Карађорђе убијен, нико није никад успео да убије нашу одлучност да живимо у слободној држави Србији. Он је истакао да вођа устаника Карађорђе није дочекао да види слободну Србију, али је уградио себе у темеље српске државе.
Ђорђе Петровић Карађорђе, рођени слободар, прослављени борац против Турака Османлија, као угледни домаћин и трговац, изабран је на збору у Орашцу 15. фебруара 1804. године за вођу Првог српског устанка. После почетних победа, ослабела српска војска без подршке великих сила морала је да се покори Порти. После пропасти устанка, Карађорђе је у септембру 1814, са многим својим сарадницима, прешао у Русију. Тајно прелази у Србију (заједно са једним Грком) 11. јула 1817, долази код свога кума Вујице Вулићевића (који га скрива у Радовањском лугу) и тражи да се састане са Милошем ради договора о заједничкој акцији. Милош, уместо договора са својим бившим вођом Првог устанка, наређује да се Карађорђе убије, правдајући то “државним разлозима”. Егзекутори су наређење извршили ноћу између 25. и 26. јула 1817. у месту Радовању код Смедерева.
И. Вујанов