Na Oplencu obeleženo 200 godina od smrti Karađorđa

Uz državne i vojne počasti, kraj sarkofaga vožda Karađorđa vence su položili i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Opštine Topola, kao i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ministar Đorđević poručio je da je na današnji dan, pre dva veka, ubijen čovek koji je dao ogroman doprinos da teška vremena pozne turske vladavine odu u istoriju, istakavši da je Karađorđe bio i ostao sinonim za narodnog vođu, velikog borca, idol i inspiracija generacijama koje su došle posle njega, i da je sanjao snove o ponosnoj i slobodnoj Srbiji.

Đorđević je rekao da se istorijski datumi obeležavaju i da se tradicija neguje “kako bismo se sećali onih bez kojih država koju danas imamo ne bi mogla biti stvorena”.

- Karađorđe je bio i ostao sinonim za narodnog vođu, velikog borca i idola i inspiracije generacijama koje su došle posle njega. Mi znamo da naša država mora da neguje svoju tradiciju, da obeležava i seća se svih za nas važnih istorijskih datuma jednako i za danas i za budućnost. Ovde smo kako bismo ga se setili kao i svih drugih bez kojih država koju danas imamo ne bi mogla da bude stvorena – rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i poručio da je Karađorđe bio više od vojskovođe, začetnik srpske državne uprave u vremenu kad su se osnivali sudovi, pošte, vojska i škole.

Ministar Đorđević je obraćanje zaključio rečima da uprkos tome što je Karađorđe ubijen, niko nije nikad uspeo da ubije našu odlučnost da živimo u slobodnoj državi Srbiji. On je istakao da vođa ustanika Karađorđe nije dočekao da vidi slobodnu Srbiju, ali je ugradio sebe u temelje srpske države.

Đorđe Petrović Karađorđe, rođeni slobodar, proslavljeni borac protiv Turaka Osmanlija, kao ugledni domaćin i trgovac, izabran je na zboru u Orašcu 15. februara 1804. godine za vođu Prvog srpskog ustanka. Posle početnih pobeda, oslabela srpska vojska bez podrške velikih sila morala je da se pokori Porti. Posle propasti ustanka, Karađorđe je u septembru 1814, sa mnogim svojim saradnicima, prešao u Rusiju. Tajno prelazi u Srbiju (zajedno sa jednim Grkom) 11. jula 1817, dolazi kod svoga kuma Vujice Vulićevića (koji ga skriva u Radovanjskom lugu) i traži da se sastane sa Milošem radi dogovora o zajedničkoj akciji. Miloš, umesto dogovora sa svojim bivšim vođom Prvog ustanka, naređuje da se Karađorđe ubije, pravdajući to “državnim razlozima”. Egzekutori su naređenje izvršili noću između 25. i 26. jula 1817. u mestu Radovanju kod Smedereva.

I. Vujanov