На Онкологији не раде два апарата за зрачење; поправка од недеље
НОВИ САД: Не раде два од четири апарата за зрачење у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, те поједини лекари саветују пацијенте да на зрачење иду у друге установе.
Директор Института професор др Зоран Радовановић каже како ће један апарат бити поправљен идуће недеље, 21. августа, а други до 30. августа.
Пацијенткиња којој је дијагностикован рак грлића материце Бранка Н. каже како јој је на онколошкој комисији 25. јуна речено да прво треба да има зрачење и да ће јој јавити када да дође.
Обавила сам и припреме за зрачење и чекала да ми јаве трмин за почетак терапије. Пошто ме нико није звао, ја сам звала њих и рекли су ми како апарати још увек не раде, да нећу доћи на ред до октобра, те да идем на зрачење на Војномедицинску академију у Београд, испричала нам је ова Новосађанка, која се плаши последица због толиког одлагања терапије и почетка зрачења.
Директор Института за онкологију Војводине професор др Зоран Радовановић каже за “Дневник” како су покварена два од четири апарата за зрачење које имају, као и да је у току њихова поправка
Да подсетимо, Институт за онкологију Војводине 2016. године добио два нова линеарна акцелератора, у марту и септембру, те се од тада и смањују листе чекања на ову терапију.
Институт сада има два стара апарата у “Каменици један” од којих један има 13, а други девет година и два нова, набављена 2016, од којих је један такође у старом објекту, а други у “Каменици 2”.
Нови линеарни акцелератори су “Варијанови” апарати и они су међусобно умрежени. То су савремени уређаји који не користе природан трајан извор радиоактивности, него се зрачење производи у уређају, и то само док је он у погону.
Два су облика тако произведеног зрачења - фотонско и електронско. Фотонски зраци употребљавају се за туморе смештене дубље у телу, а електронско зрачење употребљава се за површински смештене туморе.
Радиотерапија је једна од најчешћих метода лечења тумора кроз коју пролази готово 70 посто онколошких болесника.
За неке болеснике то је и једина индукована терапија. Међутим, постоје и ограничења радиотерапије. Нису сви тумори једнако осетљиви на зрачење, нити су све локације тумора једнако доступне зрачењу без већег оштећења здравог ткива.
Осим тога, постоји максимална доза зрачења којој појединац може да се подвргне у току живота. Зато су циљана зрачења, која се постижу употребом линеарних акцелератора, веома важна.
Љ. Петровић