На крилима „орла” домаћа вођена ракета домета 40 километара
Војска Србије ради на модернизацији свог наоружања, а један од пројеката је и модернизација борбеног авиона „орао”.
То је авион који лети брже од звука, а детаљна испитивања конструкције авиона показала су да „орао” може да лети до 2042. године.
Модернизовано наоружање чиниће такозвани паметни пројектили, чија је прецизност у рангу сличних борбених система у свету. Основни носилац је вођена ракета ВРВЗ-200 која ће омогућити авиону “орао” дејства с висине од 7.000 метара на даљину од 40 километара, и то у ноћним и сложеним метеоролошким условима. Тиме се добија већа могућност преживљавања авиона “орао“.
- У наредне две године планирамо да наставимо с модернизацијом „орла„ и да 12 авиона тог типа, који ће бити опремљени савременим средствима, буду потпуно спремни за укључење у наше ескадриле. Ова ракета моћи ће у наредном периоду, надамо се у наредних 12 месеци, да се пусти у серијску производњу и она ће, захваљујући домаћим институтима и домаћем знању, бити модернизована и коришћена за опремање наше војске - изјавио је министар одбране Небојша Стефановић, додајући да ће нова ракета ваздух-земља бити једна од кључних за опремање модернизованих авиона „орао„.
Осим што ће имати домет до 40 километара, нова ракета је опремљена телевизијском или термовизијском главом за самонавођење и линком за пренос слике с главе ракете до приказивача у кабини авиона, као и за пренос команди управљања од оперетера до ракете. Опрема за линк између авиона и ракете била је интегрисана у подвесни контејнер који се поставља на подтрупни носач авиона.
Иначе, Ј-22 “орао” је српски двомоторни јуришни авион развијен и серијски произвођен у кооперацији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Румуније, кроз сарадњу двају ваздухопловнотехничких института и ваздухопловних индустрија.
Први прототип је полетео 1974. године, а међународну промоцију доживео је на ваздухопловној изложби у Паризу 1985. године.
На испитивањима ракете користи се дорађени оперативни двосед који, како се сазнаје, служи за испитивање нових ваздухопловних убојних средстава и који је као такав свој први лет имао крајем децембра 2017. године. Готово истовремено било је реализовано и прво лансирање нове домаће вођене ракете ваздух-земља ВРВЗ-200.
Авион „орао” има ретку способност летењи на малим висинама, мањим од 50 метара, што га чини неухватљивим за дејство и са земље и са неба. На авион “орао” биће постављено укупно 11 нових система, са циљем да се поједностави рад пилота. Све је то доста сложено и захтева много труда српских ваздухопловних стручњака.
- Основа система је такозвана стаклена кабина, односно глас кокпит, која, пре свега, подразумева модерну сензорику, која учествује са инерцијалним навигационим системом, пре свега, у одређивању положаја авиона - наводи Миодраг Марковић из фирме „Телеоптик жироскопи“.
Војска Србије ће тако имати жилав, поуздан и савремен авион и неће потрошити много новца, српска одбрамбена индустрија биће технолошки унапређена.
Поред усвајања више нових технологија, “орао” има историјски значај и по томе, што је он први домаћи авион који је летео већом брзином од брзине звука.
Осим класичног наоружања, “орао” за уништавање аеродромских писта може да понесе француске пробојне авио-бомбе “дурандал”. Ту су и невођене ракете калибра 57 mm, 128 mm и 260 mm, с кумулативним или тренутно-распркскаавајућим дејством, совјетске или југословенске производње.
“Орао” је опремљен и радио-вођеним ракетама југословенске производње типа „муња“, домета око 10 километара. Телевизијски вођене ракете америчке производње типа АГМ-65 “маверик”, произведене су осамдесетих година прошлог века које су још актуелне у наоружању војске САД и неких НАТО армија.
Милан Бозокин
