Млади мењају партнере, не знају шта је контрацепција
141 хиљада адолесцената, старих између 20 и 24 године.Удружење локалних власти Велике Британије, упутило је писмо секретару образовања да сексуално образовање постане обавезни предмет у школама, како би се смањио шокантан број оболеле деце и адолесцената.
Ипак, многе школе препоруку о обавезној настави сексуалног образовања прихватиле су условно, захтевајући да родитељи кажу последњу реч, а многе приватне школе, међу којима су и оне католичке, у потпуности су одбиле да у распоред часова уврсте и лекције о коришћењу заштите.
Према подацима из истраживања “Млади у Србији”, Смиљке Томановић и Драгана Станојевића, петина младих у Србији, узраста 15 до 29 година, нема сексуално исксуство, док је нешто мање од трећине постељу поделило само с једним партнером. Ипак, преко половине испитаника имало је више од једног партнера, а више партнера процентуално је имало више момака од девојака.
У сексуалне односе улазе млади у Београдском региону, затим Војводини, а нешто касније у централној Србији. С растом нивоа образовања родитеља, млади показују виши степен сексуалне слободе јер су њихова искуства у мањој мери везана за само једног партнера.
Но, то што су искусни у сексу не значи и да знају које су његове последице. Трећина младих који имају сексуалне односе никада не користи контрацепцију, а још трећина користи их понекад. Да се о сексу ћути и у породоци показује податак да готово свака десета млада особа старија од 15 година не зна шта је контрацепција (у узрасној групи од 15 до 19 година чак 15,9 посто младих не зна шта је контрацепција).
Министарство просвете у неколико наврата на дневни ред ставило је увођење сексуалног образовања у школе. Министар просвете Младен Шарчевић најавио је увођење Репродуктивног васпитања као обавезног у све школе, а с њим су се сложили и Национални просветни савет, просветни сручњаци, психолози и сами ученици.
- Сматрам да би сексуално васпитање требало увести у школе јер је то предмет који се бави озбиљним животним темама. Пре тога, међутим, морамо приступити измени наставних планова и програма, што је неопходно да бисмо уврстили нови предмет. Док се то не деси, решење је да се ове теме изучавају у оквиру, рецимо, физичког васпитања или биологије. У школама би такође могле да се орагнизују радионице које би држали психолози – истакао је он.
И. В.
Не рачунају ни плодне дане
- Сва истраживања рађена у Србији показују да млади не знају довољно о основним чињеницама везаним за физиологију репродукције – каже Катарина Седлецки, начелница Републичког центра за планирање породице у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”. - Скоро 80 одсто адолесцената није знало да одреди који су дани у циклусу када је највећа шанса за зачеће, а свака двадесета девојка је у истраживању навела да намерни прекид трудноће представља метод контрацепције.