Министарство одговара на шта је утрошен зајам ИБРД
БЕОГРАД: Одговарајући на критике како је распоређен новац из зајма ИБРД, Министарство здравља је саопштило да се, за разлику од неких ранијих времена, данас тачно зна како се и у ком износу троше одобрени међународни зајмови, а да су изнете тврдње лажне и паушалне оптужбе с циљем да се окупира пажња јавности.
Демократска странка је раније данас изнела тврдње о томе да је примарна здравствена заштита у колапсу и од СНС и министра здравља Златибора Лончара тражила да кажу где је скоро 30 милиона евра зајма које је Србија добила од Међународне банке за обнову и развој за унапређење ефикасности и квалитета јавног здравља у земљи.
Уз подсећање да је Србија добила од ИБРД зајам у износу од 29,1 милиона евра за реализацију „Другог пројекта развоја здравства Србије“ и да је његова релазијација почела у мају 2015. у саопштењу Министарства здравља наводи се на шта је новац утрошен.
Ради се о шест линеарних акцелератора, који се управо инсталирају у здравственим установама широм Србије, уводи се ДРГ, односно систем Дијагностичко сродних група, који подразумева промену начина извештавања и финансирања здравствених установа, који се већ примењује у више од 30 развијених држава света, и већ две године се успешно спроводи кампања рационалне употребе антибиотика, објављено је на сајту Министарства.
Циљ пројекта је унапређење система здравствене заштите у области финансирања, ефикасне набавке лекова и медицинских средстава, квалитета здравствене заштите и контроле незаразних болести које представљају највеће оптерећење за систем здравствене заштите, а тиме и друштво.
Интересна група људи окупљених око једне политичке партије удобно ушушкана иза својих рачунара у недостатку било каквих резултата рада, па чак и валидног радног искуства, решило је да изношењем лажних и паушалних оптужби покуша да окупира пажњу јавности. А папир трпи све, па и нечији безобразлук и бесрамност. Чак и очигледно незнање, наводи се у саопштењу.
Такође се наводи да ти креатори здравствене политике, која је проузроковала да српско здравство годинама буде оцењено од стране међународних институција као убедљиво најгоре (према последњем истраживању српско здравство је 2016. оцењено као 24. у Европи, испред осам држава ЕУ), немају храбрости директно да се суоче са грађанима и одговоре им на низ питања.
Међу тим питањима су, између осталог, како су се у њихово време упућивала деца на лечење у иностранство, зашто нису донели „Зојин закон“, шта се од 2006. дешавало са средствима које је ЕИБ одобрила за изградњу и реконструкцију четири клиничка центра у Србији, колико пацијената није дочекало терапију зрачења на линеарним акцелераторима у КЦВ, коме је отишло око милион евра за набавку санитетских возила, која су 2005. године плаћена 100 одсто авансно, а возила никада нису испоручена и друга.
Много је питања остало без одговора. Иако грађани Србије већ годинама чекају да добију одговор макар на неко од ових питања, њима је све већ јасно, што недвосмислено показују поверењем које нам из године у годину указују, закључује се у саопштењу Министарства.
