Ministarstvo odgovara na šta je utrošen zajam IBRD
BEOGRAD: Odgovarajući na kritike kako je raspoređen novac iz zajma IBRD, Ministarstvo zdravlja je saopštilo da se, za razliku od nekih ranijih vremena, danas tačno zna kako se i u kom iznosu troše odobreni međunarodni zajmovi, a da su iznete tvrdnje lažne i paušalne optužbe s ciljem da se okupira pažnja javnosti.
Demokratska stranka je ranije danas iznela tvrdnje o tome da je primarna zdravstvena zaštita u kolapsu i od SNS i ministra zdravlja Zlatibora Lončara tražila da kažu gde je skoro 30 miliona evra zajma koje je Srbija dobila od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za unapređenje efikasnosti i kvaliteta javnog zdravlja u zemlji.
Uz podsećanje da je Srbija dobila od IBRD zajam u iznosu od 29,1 miliona evra za realizaciju „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ i da je njegova relazijacija počela u maju 2015. u saopštenju Ministarstva zdravlja navodi se na šta je novac utrošen.
Radi se o šest linearnih akceleratora, koji se upravo instaliraju u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, uvodi se DRG, odnosno sistem Dijagnostičko srodnih grupa, koji podrazumeva promenu načina izveštavanja i finansiranja zdravstvenih ustanova, koji se već primenjuje u više od 30 razvijenih država sveta, i već dve godine se uspešno sprovodi kampanja racionalne upotrebe antibiotika, objavljeno je na sajtu Ministarstva.
Cilj projekta je unapređenje sistema zdravstvene zaštite u oblasti finansiranja, efikasne nabavke lekova i medicinskih sredstava, kvaliteta zdravstvene zaštite i kontrole nezaraznih bolesti koje predstavljaju najveće opterećenje za sistem zdravstvene zaštite, a time i društvo.
Interesna grupa ljudi okupljenih oko jedne političke partije udobno ušuškana iza svojih računara u nedostatku bilo kakvih rezultata rada, pa čak i validnog radnog iskustva, rešilo je da iznošenjem lažnih i paušalnih optužbi pokuša da okupira pažnju javnosti. A papir trpi sve, pa i nečiji bezobrazluk i besramnost. Čak i očigledno neznanje, navodi se u saopštenju.
Takođe se navodi da ti kreatori zdravstvene politike, koja je prouzrokovala da srpsko zdravstvo godinama bude ocenjeno od strane međunarodnih institucija kao ubedljivo najgore (prema poslednjem istraživanju srpsko zdravstvo je 2016. ocenjeno kao 24. u Evropi, ispred osam država EU), nemaju hrabrosti direktno da se suoče sa građanima i odgovore im na niz pitanja.
Među tim pitanjima su, između ostalog, kako su se u njihovo vreme upućivala deca na lečenje u inostranstvo, zašto nisu doneli „Zojin zakon“, šta se od 2006. dešavalo sa sredstvima koje je EIB odobrila za izgradnju i rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji, koliko pacijenata nije dočekalo terapiju zračenja na linearnim akceleratorima u KCV, kome je otišlo oko milion evra za nabavku sanitetskih vozila, koja su 2005. godine plaćena 100 odsto avansno, a vozila nikada nisu isporučena i druga.
Mnogo je pitanja ostalo bez odgovora. Iako građani Srbije već godinama čekaju da dobiju odgovor makar na neko od ovih pitanja, njima je sve već jasno, što nedvosmisleno pokazuju poverenjem koje nam iz godine u godinu ukazuju, zaključuje se u saopštenju Ministarstva.
