Милићевић: Борба против корупције испод нивоа
БЕОГРАД: Потпредседник Савета за борбу против корупције др Мирослав Милићевић указао је данас да се борба против корупције у Србији и даље налази на незадовољавајућем нивоу, на шта је у извештајима о напретку Србије у евроинтерграцијама упозорила и Европска унија.
Милићевић је на додели награде "Верица Бараћ" за борбу против корупције подсетио како се за 24 спорне приватизације каже да су решене, а - нису.
Истовремено, поставио је и питање ко је од великих играча кажњен и коме је одузета незаконито стечена имовина?
Он је подсетио на речи некадашње председнице Савета Верице Бараћ да смо "држава заробљена у оковима корупције", и додао да је заблуда да прелазак из ауторитарне власти у демократију значи смањење корупције.
Милићевић је истакао да реформа правосуђа у Србији 2009. године није била добро припремљена. Тужилачка истрага није дала очекиване резултате, јер се показало да тужилаштво јесте самостално, али није независно, каже Милићевић и додаје да се грађани све више жале на неактивност тужилаштва и поред великог број афера.
Он је указао да у новом Закону о агенцији за борбу против корупције односно за превенцију корупције, нису решена нека битна питања, попут функционерске кампање.
Упозорио је и на ограничења у раду Савета за борбу против корупције, који се односе и на проблем доступности информација, које се веома тешко добијају и од јавних предузећа, али и од појединих државних органа.
Показатељ да Србија у борби против корупције није довољно урадила је и њен пад на ранг листи Транспаренси интернешенела (Transparеncy Интернатионал) за 2018. годину и то са 77. на 87. место, међу 180 држава.
Милићевић је истакао да је Закон о узбуњивачима оцењен као добар, али је пракса показала другачије резултате.
Код нас се више говори о томе да ли неко има статус узбуњивача, од тога ли да је указао на неправилности. Ту је и проблем са дефинисањем шта је пословна тајна, као и са питањем нетранспарентности уговарања, рекао је Милићевић.
Потпредседник Савета за борбу против корупције посебно је указао да су слободни медији кључни играч у борби против корупције, али да је анализа Савета из 2011. године показала је да су сви медији који су били савезници у борби против Милошевићевог режима нестали, а да 18 од 30 медија од националног значаја има прикривено власништво.
Извештај из 2014. године показао је да се ситуација са медијима додатно погоршала и по питању прикривеног власништва, али и по питању нетранспарентног финансирања.
Забрињавајућа је и ауто цензура новинара, али и таблоидизација кључних медија, истакао је Милићевић.