Медијске слободе и безбедност новинара у Србији
Један од многобројних разлога за одржавање конференције „Медијске слободе и безбедност новинара у Србији – шта је следећи корак?“, уприличене половином јула у Београду, је и потреба да се шира медијска заједница, као и организације цивилног друштва, непосредно упознају са садржином и досадашњом применом споразума који су крајем прошле године потписала новинарска удружења, тужилаштво и МУП Србије.
Поред представника тужилаштва и МУП-а, споразум су потписали:Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Војводине (УНВ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација медија (АСМЕДИ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ).
Поред тога, циљ овог догађаја, у организацији Мисије ОЕБС-а у Србији, НДНВ-а и амбасаде Аустралије у Србији, био је да се кроз експертску дискусију размотри и актуелни тренутак везан за владавину права у области слободе медија.
Ретке ефикасне истраге и пресуде
У извештају о напретку Србије за 2016. годину Европска комисија је апострофирала ову тему, изражавајући забринутост због броја забележних напада, претњи и застрашивања новинара, као и због чињенице да су ефикасне истраге и коначне пресуде за нападе на новинаре веома ретке.
Рад на конференцији био је подељен у две панел дискусије. Прва је била „Правосуђе и медији – подстицај за професионално извештавање или казна за непослушне“, а друга „Поглед у будућност: Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара – прилика, резултати и правне квалификације“.
Конференцији је присустовало око 100 учесника – представника различитих државних институција, медија, цивилног сектора, и других. Учесници су донели закључке и препоруке у вези са применом Споразума и владавином права у области слободе медија, у којим се, између осталог каже да је „Питање безбедности новинара и других медијских актера, као тема од изузетног значаја за слободу медија и слободу изражавања, у prеthodnom периоду додатно је проблематизована. Разлог за забринутост не лежи само у констатацији да се, према подацима новинарских удружења, број напада и претњи упућених новинарима повећава, већ и у перцепцији непостојања правне сигурности и озбиљним изазовима за спровођење владавине права у случајевима када су новинари и медији жртве кривичних дела или других облика угрожавања медијских слобода“.
Иако има велики значај, споразум, као ни друге мере које чине систем кривично-правне заштите новинара, неће сами по себи довести до повећања безбедности новинара уколико се не креира друштвено-политичка атмосфера у којој се неће подстицати насиље према онима који обављају важну друштвену функцију информисања јавности.
Учесници конференције нагласили су да “Иако представља обавезу предвиђену Акционим планом за Поглавље 23, све потписнице Споразума сагласне су да овај процес не би требало да буде схваћен као обавеза, већ израз добре воље и искрене жеље да се унапреде медијске слободе и безбедност новинара у друштву.
Пуна и ефикасна примена Споразума основни је предуслов да се новинари охрабре да пријављују бројне претње и да се на тај начин додатно унапреди процес враћања међусобног поверења између новинара и медија, са једне и институција надлежних за процесуирање случајева угрожавања безбедности новинара, са друге стране.
Споразумом је успостављен механизам сарадње између његових потписница по коме су споразумне стране одредиле лица за контакт и координацију поступања у случајевима извршења кривичних дела којима новинари могу бити изложени и која ће стално бити у контакту. Као последица, дошло је до одређеног, али не и довољног, напретка у комуникацији између новинара, Тужилаштва и МУП-а”.
Б. Опрановић