Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji
Jedan od mnogobrojnih razloga za održavanje konferencije „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak?“, upriličene polovinom jula u Beogradu, je i potreba da se šira medijska zajednica, kao i organizacije civilnog društva, neposredno upoznaju sa sadržinom i dosadašnjom primenom sporazuma koji su krajem prošle godine potpisala novinarska udruženja, tužilaštvo i MUP Srbije.
Pored predstavnika tužilaštva i MUP-a, sporazum su potpisali:Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Vojvodine (UNV), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija medija (ASMEDI) i Asocijacija onlajn medija (AOM).
Pored toga, cilj ovog događaja, u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji, NDNV-a i ambasade Australije u Srbiji, bio je da se kroz ekspertsku diskusiju razmotri i aktuelni trenutak vezan za vladavinu prava u oblasti slobode medija.
Retke efikasne istrage i presude
U izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu Evropska komisija je apostrofirala ovu temu, izražavajući zabrinutost zbog broja zabeležnih napada, pretnji i zastrašivanja novinara, kao i zbog činjenice da su efikasne istrage i konačne presude za napade na novinare veoma retke.
Rad na konferenciji bio je podeljen u dve panel diskusije. Prva je bila „Pravosuđe i mediji – podsticaj za profesionalno izveštavanje ili kazna za neposlušne“, a druga „Pogled u budućnost: Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara – prilika, rezultati i pravne kvalifikacije“.
Konferenciji je prisustovalo oko 100 učesnika – predstavnika različitih državnih institucija, medija, civilnog sektora, i drugih. Učesnici su doneli zaključke i preporuke u vezi sa primenom Sporazuma i vladavinom prava u oblasti slobode medija, u kojim se, između ostalog kaže da je „Pitanje bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera, kao tema od izuzetnog značaja za slobodu medija i slobodu izražavanja, u prethodnom periodu dodatno je problematizovana. Razlog za zabrinutost ne leži samo u konstataciji da se, prema podacima novinarskih udruženja, broj napada i pretnji upućenih novinarima povećava, već i u percepciji nepostojanja pravne sigurnosti i ozbiljnim izazovima za sprovođenje vladavine prava u slučajevima kada su novinari i mediji žrtve krivičnih dela ili drugih oblika ugrožavanja medijskih sloboda“.
Iako ima veliki značaj, sporazum, kao ni druge mere koje čine sistem krivično-pravne zaštite novinara, neće sami po sebi dovesti do povećanja bezbednosti novinara ukoliko se ne kreira društveno-politička atmosfera u kojoj se neće podsticati nasilje prema onima koji obavljaju važnu društvenu funkciju informisanja javnosti.
Učesnici konferencije naglasili su da “Iako predstavlja obavezu predviđenu Akcionim planom za Poglavlje 23, sve potpisnice Sporazuma saglasne su da ovaj proces ne bi trebalo da bude shvaćen kao obaveza, već izraz dobre volje i iskrene želje da se unaprede medijske slobode i bezbednost novinara u društvu.
Puna i efikasna primena Sporazuma osnovni je preduslov da se novinari ohrabre da prijavljuju brojne pretnje i da se na taj način dodatno unapredi proces vraćanja međusobnog poverenja između novinara i medija, sa jedne i institucija nadležnih za procesuiranje slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, sa druge strane.
Sporazumom je uspostavljen mehanizam saradnje između njegovih potpisnica po kome su sporazumne strane odredile lica za kontakt i koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih dela kojima novinari mogu biti izloženi i koja će stalno biti u kontaktu. Kao posledica, došlo je do određenog, ali ne i dovoljnog, napretka u komunikaciji između novinara, Tužilaštva i MUP-a”.
B. Opranović