МЕДИЈИ У СРБИЈИ СУ ОБАВЕЗАНИ ДА КОРИСТЕ РОДНО OСЕТЉИВ ЈЕЗИК Жене не могу бити оцењене - одличан већ одлична

Ауторка Смерница за примену Закона о родној равноправности Зорица Мршевић рекла је да се од јуче примењују одредбе Закона о родној равноправности које се односи на примену обавезности родно сензитивног језика у медијима, као и области образовања и науке, где ће у случају кршења те обавезе бити прописане казнене одредбе. Она је истакла да се Законом предвиђа и да су медији у Србији дужни да приликом извештавања користе родно осетљив језик, међутим, како је објаснила, за њих не постоје прописане казнене одредбе јер су, како је навела, законодавци сматрали да постоји независност медија и да, с тим у вези, за њих не сме бити никаквих санкција.

- Постоје новчане казне у износу до два милиона, али невезано за језик, већ за кршење самог Закона о родној равноправности у кандидационом поступку или у процесу избора, што нема никакве везе са самим језиком. Јесте да постоји тај члан који предвиђа обавезност примене родно сензитивног језика у образвоном процесу, у науци и у медијама али мислим да санкционисања неће бити, једино ко може да буде санкционисан су одговорне особе у органима јавне власти - рекла је Мршевић за Танјуг.

Како је навела, бесмислени су наводи да ће за кршење одредбе о употреби родно сензитивног језика бити прописане новчане казне или чак казне затвора и објашњава да се обавеза коришћења родно сензитивног језика са прописаним казненим одредбама односи на употребу језика у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада.

- То тачно значи да у уџбеницима треба да буде примена родно осетљивог језика у складу са граматичим родом лица окоме се ради, што значи да ће се у дипломама и сертификатима жене именовати у женском роду. Дакле, оцене за особе женског пола биће уместо одличан, одлична или уместо врло добар, врло добра - рекла је Зорица Мршевић. Према њеним речима, у случају кршења те обавезе у образовању и науци, поступак се неће покренути по службеној дужности, већ само у случају да поступак покрене неко ко има, како каже, правно релевантан интерес да то покрене. Ипак, додаје да је значај Закона о равноправности изузетно велики, пре свега због унапређења положаја жена и постизања родне равноправности.

- То је једно од темељних начела људских права, један од кључних предуслова за успостављање демократије, владавине права, социјалног мира и правде. То подразумева равноправан положај и могућности за мушкарце и жене у остваривању људских права у свим сферама друштвеног живота, укључујући и заштиту од свих видова насиља - навела је она. Како је рекла, родна неравноправност је још увек присутна у многим видовима друштвеног живота и често није препозната као таква, већ прихваћена као део традиције, као нешто што је природно иако нема ничега природног у дискриминацији.

- Закон препознаје такве ситуације и садржи систематске инструменте онемогућавања или смањивања деловања тих дискриминаторних механизама. Родна равноправност, поред осталог подразумева повећано учешће жена у процесима одлучивања. Постављане родне равноправности у центар доношења одлука разних врста у разним областима, посебно ће допринети односу према запосленим женама и женама на тржишту рада, као и економском оснаживању жена - рекла је Зорица Мршевић.

Медији у Србији су дужни да приликом извештавања користе родно осетљив језик, али то могу да (не) чине по сопственом нахођењу