MEDIJI U SRBIJI SU OBAVEZANI DA KORISTE RODNO OSETLJIV JEZIK Žene ne mogu biti ocenjene - odličan već odlična
Mediji bez kaznenih odredbi, ostali mogu biti sankcionisani
Autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti Zorica Mršević rekla je da se od juče primenjuju odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnosi na primenu obaveznosti rodno senzitivnog jezika u medijima, kao i oblasti obrazovanja i nauke, gde će u slučaju kršenja te obaveze biti propisane kaznene odredbe. Ona je istakla da se Zakonom predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, međutim, kako je objasnila, za njih ne postoje propisane kaznene odredbe jer su, kako je navela, zakonodavci smatrali da postoji nezavisnost medija i da, s tim u vezi, za njih ne sme biti nikakvih sankcija.
- Postoje novčane kazne u iznosu do dva miliona, ali nevezano za jezik, već za kršenje samog Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kandidacionom postupku ili u procesu izbora, što nema nikakve veze sa samim jezikom. Jeste da postoji taj član koji predviđa obaveznost primene rodno senzitivnog jezika u obrazvonom procesu, u nauci i u medijama ali mislim da sankcionisanja neće biti, jedino ko može da bude sankcionisan su odgovorne osobe u organima javne vlasti - rekla je Mršević za Tanjug.
Kako je navela, besmisleni su navodi da će za kršenje odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika biti propisane novčane kazne ili čak kazne zatvora i objašnjava da se obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika sa propisanim kaznenim odredbama odnosi na upotrebu jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
- To tačno znači da u udžbenicima treba da bude primena rodno osetljivog jezika u skladu sa gramatičim rodom lica okome se radi, što znači da će se u diplomama i sertifikatima žene imenovati u ženskom rodu. Dakle, ocene za osobe ženskog pola biće umesto odličan, odlična ili umesto vrlo dobar, vrlo dobra - rekla je Zorica Mršević. Prema njenim rečima, u slučaju kršenja te obaveze u obrazovanju i nauci, postupak se neće pokrenuti po službenoj dužnosti, već samo u slučaju da postupak pokrene neko ko ima, kako kaže, pravno relevantan interes da to pokrene. Ipak, dodaje da je značaj Zakona o ravnopravnosti izuzetno veliki, pre svega zbog unapređenja položaja žena i postizanja rodne ravnopravnosti.
- To je jedno od temeljnih načela ljudskih prava, jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, vladavine prava, socijalnog mira i pravde. To podrazumeva ravnopravan položaj i mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života, uključujući i zaštitu od svih vidova nasilja - navela je ona. Kako je rekla, rodna neravnopravnost je još uvek prisutna u mnogim vidovima društvenog života i često nije prepoznata kao takva, već prihvaćena kao deo tradicije, kao nešto što je prirodno iako nema ničega prirodnog u diskriminaciji.
- Zakon prepoznaje takve situacije i sadrži sistematske instrumente onemogućavanja ili smanjivanja delovanja tih diskriminatornih mehanizama. Rodna ravnopravnost, pored ostalog podrazumeva povećano učešće žena u procesima odlučivanja. Postavljane rodne ravnopravnosti u centar donošenja odluka raznih vrsta u raznim oblastima, posebno će doprineti odnosu prema zaposlenim ženama i ženama na tržištu rada, kao i ekonomskom osnaživanju žena - rekla je Zorica Mršević.
Mediji u Srbiji su dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik, ali to mogu da (ne) čine po sopstvenom nahođenju