Матић: Најчешће злоупотребе на Интернету са децом
БЕОГРАД: Дан безбедности на интернету Србија дочекује, као прва у региону и десета у свету према развоју информационих технологија, а државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић каже да се најчешће и најтеже злоупотребе дешавају с децом и да је едукација у школи и доминантнија улога родитеља кључ за решавање проблема.
Она је за РТС рекла да се живот потпуно преселио на интерненет и друштвене мреже су све доминантиније у нашим животима и да млади све више времена проводе користећи савремене технологије.
"То подразумева да их морамо научити основним елементима понашања да се касније у животу не би кајали за последице своје младости, једноставно објашњавамо да та стварност је пођеднако реална као и ова друга", каже Матићева.
Говорећи о жртвама на интернету, Матићева каже да се најчешће и најтеже злоупотребе дешавају са децом.
"Национални контакт центар за безбедност деце на интернету постоји око две године и имали смо више до 7.000 позива и 1.380 предмета, а за 155 предмета можемо рећи да су имала и елементе кривичног дела", указала је државна секретарка.
Практично, како истиче, највећи проценат се односио управо на децу. Најзаступљеније је вршњачко насиље, деца школског узраста су најподложнија различитим врстана злоупотреба, сама су и жртве али и често они који на неки начин злостављају друге на интернету и едукација је у том смислу кључна.
Подсећа да је позив на број 19833 бесплатан, и да их позивају родитељи, баке, деке и деца.
Како каже, треба да их позову родитељи у случају да се понашање њиховог детета променило, у случају да виде да се дете од типичног неког понашања повлачи да има неке проблеме.
Матићева позива родитеље да ако успеју да дођу до неке преписке где се шири мржња, где се дете на било који начин вређа или злоставља, да им то пошаљу и да одмах одрегују.
"Деца крију непријатне ствари које им се дешавају, док родитељи уколико их открију, знају да их обришу. Саветујемо да се то никада не ради, да се сачувају сви подаци јер је то потребно у поступку који се води пред Тужилаштвом за високотехнолошки криминал", каже она.
Према њеним речима, опасности крећу све раније и раније. "Ми смо пре две године били усредсређени на децу основног школског узраста, та граница се помера. Нама су некад циљна група била деца шестог и седмог разреда сада је то четврти и пети разред", рекла је она.
Постоји потреба за едукацијом деце у предшколском узрасту - то је кључно за све узрасте, па и за старије, за полулацију је неопходно развијање критичког мишљења приликом коришћења савремених технологија, пре свега интернета, истиче државна секретарка.
Како каже, деца као и одрасли се морају научити да препознају који су прави извори информација на интернету а који су лажни, који су прави а који лажни пријатељи.
То се учи и то је процес, каже Матићева и додаје да Министарство ради Стратегију развоја дигиталних вештина заједно с Министарством просвете, великим партнером током ових година у поступку превенције и едукације.
"Радимо на курикулуму да сви будемо свесни шта је дигитална писменост и размишљање о дигиталном свету и како се инфорамције препознају и селектују, шта је то вршњачко насиље на интернету, шта је то гобвор мржње, истакла је државна секретарка.
"Морамо кроз образовни систем доћи до тога да сви знамо и разумемо који су то постулати понашања у виртуелном свету, дигиталном свету у коме живимо и који ће тек постаи дигитална", додала је Матићева.
Она је истакла да мора да се ради кроз образовни шитем и навела да је било организовано 316 радионица у 106 школа у 71 граду.
Јако је значајно да савремена технологија постане део образовног процеса и да на тај начин децу упознајемо и са предностима али и с последицама, каже Матићева.
"Када су у питању деца, морамо да се штитимо од вршњачког насиља које је изражено, затим од различитих врста злоупотреба, уцена, претњи које се дешавају - злоупотреба података, фотографија", истиче Матићева.