Matić: Najčešće zloupotrebe na Internetu sa decom
BEOGRAD: Dan bezbednosti na internetu Srbija dočekuje, kao prva u regionu i deseta u svetu prema razvoju informacionih tehnologija, a državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju s decom i da je edukacija u školi i dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema.
Ona je za RTS rekla da se život potpuno preselio na internenet i društvene mreže su sve dominantinije u našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije.
"To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za posledice svoje mladosti, jednostavno objašnjavamo da ta stvarnost je pođednako realna kao i ova druga", kaže Matićeva.
Govoreći o žrtvama na internetu, Matićeva kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa decom.
"Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380 predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imala i elemente krivičnog dela", ukazala je državna sekretarka.
Praktično, kako ističe, najveći procenat se odnosio upravo na decu. Najzastupljenije je vršnjačko nasilje, deca školskog uzrasta su najpodložnija različitim vrstana zloupotreba, sama su i žrtve ali i često oni koji na neki način zlostavljaju druge na internetu i edukacija je u tom smislu ključna.
Podseća da je poziv na broj 19833 besplatan, i da ih pozivaju roditelji, bake, deke i deca.
Kako kaže, treba da ih pozovu roditelji u slučaju da se ponašanje njihovog deteta promenilo, u slučaju da vide da se dete od tipičnog nekog ponašanja povlači da ima neke probleme.
Matićeva poziva roditelje da ako uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, da im to pošalju i da odmah odreguju.
"Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji ukoliko ih otkriju, znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal", kaže ona.
Prema njenim rečima, opasnosti kreću sve ranije i ranije. "Mi smo pre dve godine bili usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su nekad ciljna grupa bila deca šestog i sedmog razreda sada je to četvrti i peti razred", rekla je ona.
Postoji potreba za edukacijom dece u predškolskom uzrastu - to je ključno za sve uzraste, pa i za starije, za polulaciju je neophodno razvijanje kritičkog mišljenja prilikom korišćenja savremenih tehnologija, pre svega interneta, ističe državna sekretarka.
Kako kaže, deca kao i odrasli se moraju naučiti da prepoznaju koji su pravi izvori informacija na internetu a koji su lažni, koji su pravi a koji lažni prijatelji.
To se uči i to je proces, kaže Matićeva i dodaje da Ministarstvo radi Strategiju razvoja digitalnih veština zajedno s Ministarstvom prosvete, velikim partnerom tokom ovih godina u postupku prevencije i edukacije.
"Radimo na kurikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se inforamcije prepoznaju i selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to gobvor mržnje, istakla je državna sekretarka.
"Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu, digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postai digitalna", dodala je Matićeva.
Ona je istakla da mora da se radi kroz obrazovni šitem i navela da je bilo organizovano 316 radionica u 106 škola u 71 gradu.
Jako je značajno da savremena tehnologija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu upoznajemo i sa prednostima ali i s posledicama, kaže Matićeva.
"Kada su u pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo, zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju - zloupotreba podataka, fotografija", ističe Matićeva.