Маринковић: На попису ће нас бити 700.000 мање

Маринковић је за Танјуг истакао да Србија има негативан природни прираштај од 1992. године, а да су недовољна рађања почела још од 50-тих година прошлог века, те да ћемо последице тога све више осећати и да ћемо имати све мање деце, а да ће број становника падати.



Према његовим речима, не може се очекивати да ће чак и са подизањем нивоа рађања значајније променити демографска слика.



То често наглашавам. Разлог је нарушена старосна структура у којој има све мање жена које улазе у репродуктивни период тако да ће апсолути бројеви наставити да падају. Све мање и мање деце ће се рађати. Могу да буду осцилације на годишњем нивоу, једну или две године да дође до неке стагнације али тренд је јасан, упозорава Маринковић.



Што се тиче предстојећег пописа, он каже да је сигурно да ће негативни природни прираштај, разлика између умрлих и рођених, бити око пола милиона.



Непознанице су миграције, каже, пошто немамо информације о спољним мигрантима, а постоје одређене процене.



Моје колеге, чак и Републички завод, процењује негативан миграциони салдо годишње од 15.000 до 20.000, што значи да се у том периоду око 200.000 људи више одселило него доселило. Значи, око 700.000 очекујемо, али миграције могу то битније да промене, јер су базиране на веома непоузданим и скромним подацима које смо имали, наводи Маринковић.



У односу на prеthodnе пописе, попис ове године ће бити други попис када имамо пад броја становника, али демограф истиче да бисмо имали пад броја становника и 2002, да није било рата и распада бивше Југославије.



Тада се много интерно расељених лица доселио, па смо имали позитивни миграциони салдо који је надоместио и тада већ негативан природни прирашта.



Две трећине овога пада биће узрокована негативним природним прираштајем, а једна трећина ће ићи на миграције. Миграције имају значајну улогу, али још увек су те природне компоненте приоритетне у укупном броју становника, истиче Мариниковић.



Према проценама Уницефа, Србија је међу пет најстаријих на земаља свету, а Маринковић истиче да је Европа и иначе најстарији демографски континент на свету.



Истиче да је, према старосној структури, Италија је најгора у Европи, а одмах за њом Немачка, док Шпанија такође интензивно стари.



Што се окружења тиче, каже, у најтежој ситуацији су Бугарска, Хрватска и Словенија, али и Србија је у тој групи и додаје да је демографија регионални проблем.



Ми смо сви на сличном путу. Хрватска је сада имала пад који се прогнозира и код нас, близу 10 одсто, а ми смо већи популациони па је самим тим наш пад у апсолутним бројевима већи. Хрватска и Бугарска имају апсолутно неповољну ситуацију, чак и државе за које смо сматрали да имају млађу старосну структуру као Албанија или Северна Македонија такође интензивно старе. Њихове стопе фертилитета се изузетно смањују. То је тренд који је свуда у развијеном свету, истакао је Маринковић.



Што се тиче Србије, најугрожени делови су источни, каже демограф и додаје да су у питању планински крајеви и делови који немају адекватну инфраструктуру.



Реч је о насељима која су од свог настанка имала 100-200 становника и нису имала никакву демографску будућност. Ми смо имали неплански настанак насеља, чешто су она настајала стихијски као збегови од Турака у неким забаченим деловима. Тако да имамо 4.720 насеља, што је изузетно велики број за нашу популацију. Исток Србије је препун таквих насеља и она ће све интензивније нестајати, упозорава.



На питање шта би требало урадити како би се побољшала та слика, Маринковић одговара да би Србија могла да постане пожељна земља за живот.



Оно што може да утиче је миграција. То је компонента која прави разлику. Уколико у неком тренутку постанемо земља пожељна за прилив миграната, то може да драстично да се промени, као у Западној Европи која нема депопулацију, а ми имамо интензивну, сматра Маринковић.



Искуства много богатијих и развијенијих земаља која спроводе наталитну политику више од 100 година показала су да не можемо да променимо слику и да подигнемо стопу рађања.



Оно што можемо је да смањимо ефекте депопулације, онда миграције да подстакну побољшање старосне структуре, а затим и подизање нивоа рађања, поручује Маринковић.