Мали матуранти кажу да им тест из матерњег није био тежак

Према речима директора ОШ „Јован Поповић” Горана Стевановића,

заштита података се сваке године подиже на све виши ниво како не би било злоупотреба.

– Тестове смо, на нивоу града, преузели јутрос у 7 сати, док су у Јужнобачки и Сремски округ почели да стижу од 5 сати – додаје Стевановић. – Томе су присуствовали полиција и супервизори из других школа. Нашој су додељена два супервизора из ОШ „Јован Јовановић Змај”, будући да имамо преко сто ученика, док је од наших колегиница једна отишла у ОШ „Вук Karayić”, а друга у ОШ „Иван Гундулић”. Само отварање кеса се прати и снима телефоном. До 9 сати смо морали да пошаљемо излазност председнику нашег актива, директору Naranyiću у осмолетки „Светозар Марковић Тоза”, који затим прослеђује укупну излазност на нивоу града Школској управи, а они податке шаљу даље. Све је умрежено, а Портал функционише. Наставници који ће радити код нас улоговали су се пре неколико дана како би урадили пробе, а чије ће тестове прегледати у Србији, не знају. Самим тим што Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања штампа тестове, чини ми се да не може бити злоупотреба. Нема шансе да би икоме у граду пало на памет да се игра с тим јер би се за пет минута прочуло.

Од 103 малих матураната ове осмолетке, која броји укупно 959 ученика од првог до осмог разреда, сви су изашли на завршни испит из српског језика.

– Чујем од деце да није било страшно, те да је за решавање задатака са много текста који треба прочитати било довољно концентрисати се. Због врућине, синоћ смо укључили климатизацију у свим учионицама, тако да је јутрос било свеже, а тако ће бити и наредних дана. Један од наших ђака, који је у недељу добио упалу плућа, ради тестове у Дечјој болници, заједно са још три ученика, од којих је један и ОШ „Никола Тесла”, други из ОШ „Петефи Шандор”, а трећи из Шида. Он је иначе положио пријемни у приватној Смарт гимназији, али мора добити потврду о завршеном основном образовању и положити ове тестове. Да не бисмо то пролонгирали до августовског рока и да би дете било спокојно, организовали смо то овако, посебно што он није инфициран, већ одраније има здравствене проблеме. Иначе је одличан ученик и урадиће то без проблема. Тамо има дежурне наставнике, а његов тест ће бити скениран и прегледан са свим осталим у Машинској школи. Имамо и једног ученика који се школује по ИОП-у 2. Он је данас радио стандардни тест из српског, док ће на преостала два решавати прилагођене задатке које је састављало стручно веће наше школе, и они ће код нас бити прегледани.

Међу малим матурантима који су први изашли био је Андреја Јовановић, којем је за 20 задатака било довољно 25 минута, али пошто је дозвољено напустити учионицу тек након 45, морао је мало да сачека и још једном провери решења.

– Уопште није било тешко и чини ми се да ће овај тест бити најлакши од сва три – додао је Андреја, истичући бројне припреме у школи, чији се термини нису баш уклапали у vannastavnе обавезе, али их је било и онлајн и у учионици. – Много деце је имало трему, али ја се нисам стресирао јер сам ишао на многа такмичења. Пошто ми је просек оцена 5, имаћу 60 бодова на основу успеха, и само треба добро да урадим завршни испит. У задацима из граматике требало је одредити глаголски облик, лице и број, врсту зависне реченице и синтагме. Градиво из књижевности тражило се у два задатка, а остало се сводило на разумевање прочитаног. У одломку из књиге Иве Андрића, требало је погодити значење речи излишно. Нисам сигуран да ли сам добро одговорио јер се у свакодневним разговорима она не користи толико. Неочекивано је било и то што су последња три задатка била раздвојена и на заокруживање, док су ранијих година били спојени и тражили да допишемо одговор. Полагао сам пријемни и за Јовину и за Карловачку, али мислим да ћу на крају ићи у Светину гимназију, која ми је прва на листи жеља.

И Милош Павлов изашао је из школе релаксиран јер је, како каже, већ полагао пријемни у Јовиној гимназији.

– Задаци су били много лакши него на пробном завршном испиту и углавном на заокруживање – каже Милош, додајући да је атмосфера била опуштена јер су одраније упознати са самом процедуром. Желео бих да се упишем на смер биологија и хемија. Нисам одличан ђак, али знам да се више гледају бодови на пријемном, због чега се надам проласку. Иначе су међу мојим вршњацима најпопуларније гимназије, јер је у овим годинама тешко изабрати конкретно занимање, а у разреду имам и неколико другара који хоће у медицинску школу.

Петра Матијевић, чија је жеља упис у Гимназију „Светозар Марковић” будући да јој општи смер даје широке могућности за касније, потврдила је да су задаци били мање захтевни.

– Искрено, очекивала сам нешто више, али је вероватно због целе ситуације било лакше, због чега ми је драго. Скроз одличан сам ђак, али то и нема некакве везе ако си се припремао. Оно што сам видела јесте да су се више фокусирали на тумачење мисаоних, дубокоумних текстова, а да је из граматике било свега неколико задатака. Нисам ишла на приватне часове, али видим да доста деце јесте. Са наставницима смо имали припреме из Збирке задатака, што је сасвим довољно за просечног ђака. Мислим да ће ми комбиновани тест бити најлакши, а математика – шта буде, биће.

Како тврди осмакиња Јана Васиљева, задаци су били тачно онакви какве су очекивали, али су изузетак били последњи.

– Лакше је када се не тражи субјективно мишљење, већ постоји један тачан одговор – објаснила је Јана, са чиме би се сложили и прегледачи тестова. – Знала сам шта значи „излишно” пошто много читам и та реч није ретка у литератури, али ми је био проблем задатак са гласовним променама, где нисмо имали понуђене одговоре. Желела бих да се упишем у Карловачку гимназију, па сам већ полагала пријемни. Као основни језик изабрала бих енглески, а други можда немачки. Имала сам неколико месеци да поразмислим о овоме, па нисам имала трему. Чини ми се да мала матура и није толико важна колико пријемни за специјализована одељења. Мислим да ће нам на математици и комбинованом тесту бити теже јер смо сви већ помало уморни, а има много градива, али надам се да ће све бити добро.

Федор Цветков још се ослобађао притиска који је осећао током решавања теста, али, како тврди, сигуран је у себе и своје знање.

– Вежбао сам у школи, али и сам по Збирци задатака. Желео бих да идем у грађевинску школу, смер архитектонски техничар, за шта мислим да ћу имати довољно поена – додао је самоуверено.

С. Милачић