Посматрањем периода од 2011. до 2021. године, уочено је да се смањују родне разлике у постигнућима из математике, а повећавају из матерњег језика и пет предмета обухваћених комбинованим тестом.
Како би се осмислили начини да се пробуди интересовање дечака за граматику и књижевност, а самим тим повећа њихово знање из датог предмета, потребно је посебно анализирати разлоге зашто у овом домену заостају за својим вршњакињама, истиче ЗВКОВ. Подизање свести о значају познавања националног језика и књижевности захтева стратегију, планове и програме на нивоу укупне друштвене заједнице, који би били реализовани у самим школама и путем дигиталних медија, у првом реду Јавног сервиса, додају.
Анализе такође показују да су просечне оцене из математике мање него код свих осталих предмета, што се одражава и на бодовни однос међу тестовима мале матуре у последњој деценији.
„Бројне друштвене студије указују на то да миленијалци (рођени у периоду од 1981. до 1996. године) и З генерација (рођени од 1997. до 2015. године), осим што одрастају у амбијенту наглог развоја информационо-комуникационих технологија, посебно интернета, најлакше прихватају и најбоље се сналазе у примени тих технологија. Деца су од рођења константно окружена разним мултимедијалним и интерактивним садржајима и све је теже привући им и задржати пажњу традиционалним начинима држања наставе – таблом и кредом, посебно када је у питању математика. Осим тога, резултати ПИСА истраживања указују на изузетно висок ниво математичке анксиозности ученика из Србије у односу на ОЕЦД-ов просек, што потврђују и допуњују и нека друга домаћа истраживања”, објашњава се у извештају.
Да би математика била мање апстрактна, потребно је осавременити начин извођења наставе, сматра Завод, те акценат ставити на компјутерске симулације и визуализацију. Тако би ученици разумели материју која им се предаје и разлоге зашто о нечему уче, што је повезано са практичном применом знања. То би такође утицало на елиминацију утемељеног страха од математике и одбојности према овој науци.
С. М-ћ
