Мајстор сто заната који преферира компликоване послове

За књиговезачки се школовао и темељно га својевремено изучио у новосадској штампарији „Коста Шокица”. Тајне осталих мајсторлука је откиривао сам, углавном уз помоћ доступне литературе. Осим да наложи шпорет и пећ, практично ништа није знао о дрвету пре него што је почео да га обликује. Приде је сам конструисао и направио малтене све потребне машине, прилагодио их својим потребама а користио само доступне материјале.

Тако је пре три године био приморан на то да осмисли специјалну машину за дуборез. Тражио је по продавницама нешто што би му одговарало, па с обзиром на то да ништа није нашао, морао је поново да се узда у своју мануфактуру. И све према сопственим критеријумима – склопио ју је тако да је ногом може укључити и регулисати њену висину да би му обе руке биле слободне за креативне послове.

Док поносно показује силне предмете које је створио – а број им је немогуће утврдити – сећа како је почео да „столари” пре мало јаче од три деценије, још док је био запослен у „Дневнику” као књиговезац.

– Темељно сам се спремао за одлазак у пензију и размишљао о томе чиме ћу се све бавити јер нисам од оних који руке могу држати у џеповима – објашњава Ердељан. – Знао сам да књиговезачким послом не могу јер немам техничке могућности и одлучио да се окушам с дрветом. Најпре сам направио радионицу у Старој Пазови, где смо живели од 1960. до 1980, а потом и овде у Карловцима, где сам се и родио. И сина сам обучио да ради за стругом, чак смо се неко време и „ортачили”.

Није водио прецизну евиденцију, али процењује да су заједно склопили сигурно стотинак регала, разних полица и других комада намештаја, све по жељи и мерама муштерија. Опус је допунио с безброј украсних лампи, пепељара, ваза, хоклица... Посебан су му изазов компликовани предмети па је тако једну од кутија за накит саставио из 49 делова, комбинујући и различите врсте дрвета.

– У овом послу човек мора да има идеју и тачно зна шта хоће да направи, пре и него што почне – прича Милан. – Често се ноћу пробудим и смишљам шта бих могао наредно радити и од чега. Дешава се да ми западне за око неки предмет и не могу се смирити док га у машти не раставим на саставне делове. Људи јуре за парама, а ја радим из задовољства. Срећом, имам све време овог света да не морам журити или, не дај боже, ошљарити. Леп је осећај кад неки комад завршим, али и видим задовољног купца.      

Прве експонате је направио од липовине, у међувремену почео да експериментише с ораховином и дрветом вишње, а на крају му до руку допао мазер, познат као канадска или квргава топола, коју сматра посебним професионалним изазовом. 

– Волим да се бакћем сваком врстом дрвета јер се по својим специфичности међусобно разликују и никад није досадно – објашњава Милан. – Орах и вишња су тежи за обраду, док је липа лака и лепа. Мазер је пак необичан: мек је, али има чудну структуру, изгледа као да је чупав, па зато и захтеван, али комади који испадну веома су ефектни.

У дворишту породичне куће у Улици Карловачког мира, где живи са супругом Зорицом (она му зна у шали рећи да због велике количине прашине коју стално производи мења или хоби или жену), осим столарске је још једна радионица. Наиме, 1954. је постао радио-аматер и чак био један од оснивача радио-клубова у Карловцима и Старој Пазови. Међутим, дао га бог бескрајно радозналог да стално истражује па је почео не само да поправља, већ и да прави радио-апарате и појачала. Завршио је и курс за оправку црно-белих телевизора лампаша у Београду1967. Међутим, све их је мање, па признаје да се обрадује као дете када му неко донесе примерак технолошких диносауруса да га врати у живот. 

Као сведочанство свог основног заната, у кући, између осталог, чува у кожном повезу говор Ким Ил Сунга, деде садашњег првог човека Северне Кореје, с отварања 85. конференције Интерпарламентарне уније одржане 29. априла 1991. Наслов излагања био је „За слободу и миран нови свет”. 

– Није то био нимало лак посао – сећа се Милан. – Јер, требало је пет листова ставити у кожни повез. Баш сам се намучио, али сам успео.

Зорица Милосављевић