ВЛАДО МАТИЈЕВИЋ, МАЈСТОР РИБОЛОВАЧКОГ ЗАНАТА Преко планинских потока до стакленооког барона
Рођен у Сарајеву, почео да пеца у Лици, а сада је редован посетилац Канала ДТД и многих војвођанских вода...
Владо Матијевић, по образовању пољопривредни инжењер, по тренутном занимању новинар, мајстор је риболовачког заната. Калио се широм бивше државе, а његова риболовачка прича започела је на планинским потоцима.
– У Лици, одакле су ми родитељи пореклом и где сам као дете често проводио летње ферије, ујак ме је први пут повео на пецање када сам имао шест-седам година – присећа се Владо. – Ту се пецају искључиво салмонидне врсте риба, пре свега пастрмке и једна ендемична врста, лички пиор, којим се, између осталог, пастрмка храни. У почетку, пецао сам искључиво на пловак, са штапом од бамбуса или лесковог прута. Први прави штап био је „гермина” из некадашњег DDR-a, тежак и савитљив, а машиница „квик дам”, модел 220 П. Већ као средњошколац са комшијом из Сарајева ишао сам на Јабланичко језеро и на Дрину где сам почео да употребљавам лагане вараличарске штапове и систем на мушицу, као и да пецам нинфањем, подводним мушичарењем ловио сам пастрмку и липљана. Тада сам се дефинитивно заљубио у вараличарење. У БиХ сам тако пецао пастрмке и младице, на осталим водама штуку и смуђа...
У време студија и одлазака на јадранске обале, наступила је код Владе нова риболовачка епоха – морски риболов обале, или „с краја” како веле Далматинци. Посебно онај ноћни на ораду, као и вараличарењем на бранцина. Касније, живот га је довео у равницу где му је најомиљенија риба – смуђ.
– То је једина риба коју када упецам понесем кући. Стакленооки барон, није га лако уловити, опрезан до те мере да некада у делићу секунде усиса и испљуне варалицу ако осети превару. За њега је потребна брза реакција, јака контра – каже Матијевић, чији је највећи упецани смуђ тежио пет килограма.
Сада му је Јегричка омиљена вода, нарочито потез код Сирига и Темерина. Ту, како каже, има штуке, крупних бабушки, бодорки и црвенперки. Воли да пеца и на ДТД-у, на потезу од Руменке до Бачког Петровца, на Тиси код Титела где има крупних деверика, те на Тамишу код Опова, Фаркаждина и Томашевца. Све су то варијације на тему, али уз јасан принцип.
– Ја сам tipičan „catch анд релеасе” риболовац. Ухвати и пусти! Велики сам критичар оних риболоваца који не поштују природу. Не може пецање да се своди на претерани излов, јер шта ћемо сутра ловити – вели Матијевић.
Душан Кнежић
