VLADO MATIJEVIĆ, MAJSTOR RIBOLOVAČKOG ZANATA Preko planinskih potoka do staklenookog barona
Rođen u Sarajevu, počeo da peca u Lici, a sada je redovan posetilac Kanala DTD i mnogih vojvođanskih voda...
Vlado Matijević, po obrazovanju poljoprivredni inženjer, po trenutnom zanimanju novinar, majstor je ribolovačkog zanata. Kalio se širom bivše države, a njegova ribolovačka priča započela je na planinskim potocima.
– U Lici, odakle su mi roditelji poreklom i gde sam kao dete često provodio letnje ferije, ujak me je prvi put poveo na pecanje kada sam imao šest-sedam godina – priseća se Vlado. – Tu se pecaju isključivo salmonidne vrste riba, pre svega pastrmke i jedna endemična vrsta, lički pior, kojim se, između ostalog, pastrmka hrani. U početku, pecao sam isključivo na plovak, sa štapom od bambusa ili leskovog pruta. Prvi pravi štap bio je „germina” iz nekadašnjeg DDR-a, težak i savitljiv, a mašinica „kvik dam”, model 220 P. Već kao srednjoškolac sa komšijom iz Sarajeva išao sam na Jablaničko jezero i na Drinu gde sam počeo da upotrebljavam lagane varaličarske štapove i sistem na mušicu, kao i da pecam ninfanjem, podvodnim mušičarenjem lovio sam pastrmku i lipljana. Tada sam se definitivno zaljubio u varaličarenje. U BiH sam tako pecao pastrmke i mladice, na ostalim vodama štuku i smuđa...
U vreme studija i odlazaka na jadranske obale, nastupila je kod Vlade nova ribolovačka epoha – morski ribolov obale, ili „s kraja” kako vele Dalmatinci. Posebno onaj noćni na oradu, kao i varaličarenjem na brancina. Kasnije, život ga je doveo u ravnicu gde mu je najomiljenija riba – smuđ.
– To je jedina riba koju kada upecam ponesem kući. Staklenooki baron, nije ga lako uloviti, oprezan do te mere da nekada u deliću sekunde usisa i ispljune varalicu ako oseti prevaru. Za njega je potrebna brza reakcija, jaka kontra – kaže Matijević, čiji je najveći upecani smuđ težio pet kilograma.
Sada mu je Jegrička omiljena voda, naročito potez kod Siriga i Temerina. Tu, kako kaže, ima štuke, krupnih babuški, bodorki i crvenperki. Voli da peca i na DTD-u, na potezu od Rumenke do Bačkog Petrovca, na Tisi kod Titela gde ima krupnih deverika, te na Tamišu kod Opova, Farkaždina i Tomaševca. Sve su to varijacije na temu, ali uz jasan princip.
– Ja sam tipičan „catch and release” ribolovac. Uhvati i pusti! Veliki sam kritičar onih ribolovaca koji ne poštuju prirodu. Ne može pecanje da se svodi na preterani izlov, jer šta ćemo sutra loviti – veli Matijević.
Dušan Knežić