У СРБИЈИ ПОЧЕЛА СЕЗОНА ЛОВА НА СРНДАЋЕ Мањак срна евидентан, како ће се одразити на трофеје?
Сходно важећем календару, у Србији је јуче почела сезона лова на срндаће. Она, чини се, не обећава много ни када је у питању трофејна вредност, ни број одстрељених грла.
Наиме, у Србији и већем делу Балкана последњих годиња уочава се тенденција смањења броја јединки срнеће дивљачи, а временске прилике нису погодовале формирању трофејног роговља. О чему се ради?
Смањење броја срна је, нажалост, неспорна чињеница због које су многе ловачке организације смањиле план одстрела. И резултати пролећног бројања дивљачи су на неким теренима потврдила мањак срнеће дивљачи. Да ли су узрок овоме предатори, прекомерна употреба пестицида, криволов? О овој појави разговарали смо са ловним стручњаком Миленком Зеремским из Ловачког савеза Војводине.
- Криволов дефинитивно није узрок. Њега нажалост има, али не у толикој мери да би пореметио бројно стање срнеће дивљачи. Неки су склони да мањак
срна добрим делом припишу експанзији шакала, али ја мислим да то није случај, без обзира на велику бројност овог предатора. Напросто, број срнеће дивљачи се смањио и тамо где шакала нема у великом броју. Ниједан предатор никада није уништио свој плен, а срне се годинама уче присуству шакала и опрезније су. Ту је и вишедеценијски проблем употребе хемије, поготово оне која се купује „испод тезге”, сумњивог квалитета, уз склоност неких ратара да је употребљавају преко мере. У којој мери то утиче на срнећу популацију тешко је рећи, али је чињеница да је уочено мало гравидних срна у току сезоне лова. Имам информације да је сличан проблем уочен и у мађарским ловиштима – каже Зеремски.
Урбанизација и ширање градских центара за последицу има уништавање станишта за дивљач, а то такође има свог удела. Ипак, ово је (као и претерана употреба хемије у Србији) био случај и prеthodnih година, а срна је било више. На све ове дилеме наука ће, вероватно, једном приликом дати одговор.
Због временских прилика, није на видику трофејна сезона. Услед несвакидашње топле зиме, нарочито марта, поремећен је биолошки ритам срндаћа.
- Због топлоте раније је завршен раст роговља. Срндаћи су стотинама година прилагођени другачијим климатским приликама од оних какве владају тренутно. Конкретно, лане су неки срндаћи већ почетком марта чистили баст, а када баст пукне више нема раста роговља. Ове сезоне потенцијалним
туристима војвођанска ловишта не могу понудити већи број срндаћа у златној медаљи, а у том сегменту смо повољни и конкурентни у односу на многе европске земље – рекао је Зеремски.
Д. Кнежић