U SRBIJI POČELA SEZONA LOVA NA SRNDAĆE Manjak srna evidentan, kako će se odraziti na trofeje?
Shodno važećem kalendaru, u Srbiji je juče počela sezona lova na srndaće. Ona, čini se, ne obećava mnogo ni kada je u pitanju trofejna vrednost, ni broj odstreljenih grla.
Naime, u Srbiji i većem delu Balkana poslednjih godinja uočava se tendencija smanjenja broja jedinki srneće divljači, a vremenske prilike nisu pogodovale formiranju trofejnog rogovlja. O čemu se radi?
Smanjenje broja srna je, nažalost, nesporna činjenica zbog koje su mnoge lovačke organizacije smanjile plan odstrela. I rezultati prolećnog brojanja divljači su na nekim terenima potvrdila manjak srneće divljači. Da li su uzrok ovome predatori, prekomerna upotreba pesticida, krivolov? O ovoj pojavi razgovarali smo sa lovnim stručnjakom Milenkom Zeremskim iz Lovačkog saveza Vojvodine.
- Krivolov definitivno nije uzrok. Njega nažalost ima, ali ne u tolikoj meri da bi poremetio brojno stanje srneće divljači. Neki su skloni da manjak
srna dobrim delom pripišu ekspanziji šakala, ali ja mislim da to nije slučaj, bez obzira na veliku brojnost ovog predatora. Naprosto, broj srneće divljači se smanjio i tamo gde šakala nema u velikom broju. Nijedan predator nikada nije uništio svoj plen, a srne se godinama uče prisustvu šakala i opreznije su. Tu je i višedecenijski problem upotrebe hemije, pogotovo one koja se kupuje „ispod tezge”, sumnjivog kvaliteta, uz sklonost nekih ratara da je upotrebljavaju preko mere. U kojoj meri to utiče na srneću populaciju teško je reći, ali je činjenica da je uočeno malo gravidnih srna u toku sezone lova. Imam informacije da je sličan problem uočen i u mađarskim lovištima – kaže Zeremski.
Urbanizacija i širanje gradskih centara za posledicu ima uništavanje staništa za divljač, a to takođe ima svog udela. Ipak, ovo je (kao i preterana upotreba hemije u Srbiji) bio slučaj i prethodnih godina, a srna je bilo više. Na sve ove dileme nauka će, verovatno, jednom prilikom dati odgovor.
Zbog vremenskih prilika, nije na vidiku trofejna sezona. Usled nesvakidašnje tople zime, naročito marta, poremećen je biološki ritam srndaća.
- Zbog toplote ranije je završen rast rogovlja. Srndaći su stotinama godina prilagođeni drugačijim klimatskim prilikama od onih kakve vladaju trenutno. Konkretno, lane su neki srndaći već početkom marta čistili bast, a kada bast pukne više nema rasta rogovlja. Ove sezone potencijalnim
turistima vojvođanska lovišta ne mogu ponuditi veći broj srndaća u zlatnoj medalji, a u tom segmentu smo povoljni i konkurentni u odnosu na mnoge evropske zemlje – rekao je Zeremski.
D. Knežić